* * *
Обесише Станају
Младе моме наклале
насред село седенћу[1],
насред село големо.
Силни ветри дували,
огањ село запали. 5
Сабраше се кметове,
уватише Станају,
донесоше конопци,
да ју младу обесе.
Станаја ји молила: 10
„Бога вама, кметове,
немојте ме бесите
с тија[2] т’нћи конопци.
Боље мене бесете
с моји бели пешћири, 15
штоно сам ји спремала
да си ћитим сватове.
Када сам ји сновала[3]
земља је се затресла
и унакрс пуцала. 20
Када сам ји белила
вири ветри дунули
и трипут ји понели.
Тој је мене показ[4] бил
за кво[5] спремем пешћири.”
Обесише Станају 25
насред село големо,
с њојни[6] бели пешћири.
|
|
Певач, место записа и напомена
Записано 1965. године од Марије-Мике В. Станојевић.
Референце
- ↑ седењћа — седељка
- ↑ с тија — са тим
- ↑ сновала — навијала пређу на вратило
- ↑ показ — предсказање
- ↑ кво — шта
- ↑ њојни — њени
Извор
- Народне песме из Тимока и Заглавка. Песме забележио Светислав Првановић. 8/1968, бр. 1, стр. 68.
- Момчило Златановић: Лирске народне песме из јужне и источне Србије; избор, Народна књига, Београд, 1982., стр. 69.
