* * *
Obesiše Stanaju
Mlade mome naklale
nasred selo sedenću[1],
nasred selo golemo.
Silni vetri duvali,
oganj selo zapali. 5
Sabraše se kmetove,
uvatiše Stanaju,
donesoše konopci,
da ju mladu obese.
Stanaja ji molila: 10
„Boga vama, kmetove,
nemojte me besite
s tija[2] t’nći konopci.
Bolje mene besete
s moji beli pešćiri, 15
štono sam ji spremala
da si ćitim svatove.
Kada sam ji snovala[3]
zemlja je se zatresla
i unakrs pucala. 20
Kada sam ji belila
viri vetri dunuli
i triput ji poneli.
Toj je mene pokaz[4] bil
za kvo[5] spremem pešćiri.”
Obesiše Stanaju 25
nasred selo golemo,
s njojni[6] beli pešćiri.
|
|
Pevač, mesto zapisa i napomena
Zapisano 1965. godine od Marije-Mike V. Stanojević.
Reference
- ↑ sedenjća — sedeljka
- ↑ s tija — sa tim
- ↑ snovala — navijala pređu na vratilo
- ↑ pokaz — predskazanje
- ↑ kvo — šta
- ↑ njojni — njeni
Izvor
- Narodne pesme iz Timoka i Zaglavka. Pesme zabeležio Svetislav Prvanović. 8/1968, br. 1, str. 68.
- Momčilo Zlatanović: Lirske narodne pesme iz južne i istočne Srbije; izbor, Narodna knjiga, Beograd, 1982., str. 69.
