Ноћна идила

Ноћна идила Писац: Даница Марковић

* * *

        Ноћна идила

И брда, и поља, све околом спава,
Тек жубор потока тишину пресеца
И капање росе што у ноћи јеца.
А кроз облачиће месец просијава.
То с висине луна баца светлост бледу
На висока дрва у дугачком реду.

Измаглица сјајна уздигла се горе,
Крадући се у вис кроз мирну долину,
Па тананим велом обвила планину
И на њеном врху порушене дворе.
А друм се беласа пут наших корака
Као горостасна, избледела трака.

Из првих цветића љубичице скромне
Уздиже се химна ведроме пролећу,
И са овим другим акорди се сплећу
Из предела даљних природе огромне.
И ту, сред лепота што се кругом роје,
Ударе срдаца слушамо нас двоје.

---

Извор

• Даница Марковић:Историја једног осећања, сабране песме, Народна књига/Алфа,Градска библиотека "Владислав Петковић Дис, Чачак, 2006., Приредили Миливој Ненин и Зорица Хаџић, стр. 15.

Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Даница Марковић, умро 1932, пре 92 године.