Несретно војевање грофа Франа
0001 Захвали се гроф трсашки Фране
0002 У Крбовцу за столом госпоским,
0003 Да ће скупит Угре и Хрвате:
0004 Карловчане, лаке коњичаре,
0005 И Брињане, огњене пушкаре,
0006 Оточане, сребром оковане,
0007 И Сењане по избор јунаке;
0008 Да ће армат танке орманице[1],
0009 Врћ’ ће на ње бубње и свирале
0010 И узгоре чрљене бандире,
0011 Под бандире Барбу капитана,
0012 А уж њега Хрељановић Павла;
0013 Да ће појти крајем уз Подгорје,
0014 На Јабланцу воду узимати,
0015 Ка Дубровцу граду пристајати,
0016 Тоту добре коње искрцати
0017 И хладне их воде напојити
0018 И дробне их зоби назобити.
0019 Што је рекал гроф трсашки Фране,
0020 Како рекал, тако учинио:
0021 Он сакупи Угре и Хрвате:
0022 Карловчане, лаке коњичаре
0023 И Брињане, огњене пушкаре,
0024 Оточане, сребром оковане
0025 И Сењане по избор јунаке.
0026 Армали су танке орманице,
0027 Вргу на ње бубње и свирале
0028 И узгора чрљене барјаке,
0029 Под бандиру Барбу капитана
0030 И уж њега Хрељановић Павла.
0031 Иду они крајем уз Подгорје,
0032 На Јабланцу воду узимаше,
0033 Ка Дубровцу граду пристајаше;
0034 Тоту добре коње искрцаше
0035 И хладне их воде напојише.
0036 Не хти пити коњић Франовића,
0037 Франовић је коњу говорио:
0038 »Пиј, коњићу, зла закони моја!«
0039 Они иду мало понаприда,
0040 Прва пушка, ка ’е у Турак’ пукла,
0041 Убила је Барбу капитана;
0042 Друга пушка, ка ’е у Турак’ пукла,
0043 Ранила је Хрељановић Павла.
0044 Кад то види гроф трсашки Фране:
0045 »Ај дружино, драга браћо моја,
0046 Врнимо се Сењу бијеломе!«
0047 Јиду они Сењу бијеломе,
0048 Када дошли под Сењ град бијели,
0049 Угледа их Хрељановић Михо,
0050 На њему је клобук с билим перјем,
0051 Хити клобук ва ’но сиње море
0052 И јошће је јунак говорио:
0053 »Носи, море, било перје моје,
0054 Како мртва Барбу капитана
0055 И мојега брата рањенога!«
0056 Трчи јунак билу двору свому,
0057 У двору му дивно коло игра,
0058 У колу му мајка и сестрица
0059 И Павлова Пола заручница.
0060 Он је јунак колу говорио:
0061 »Стани, коло, никад не играло,
0062 Никадаре у двору мојему!
0063 Мртав нам је Барба капитане,
0064 Рањен нам је Хрељановић Павле. «
0065 Кад су они ричи разумили,
0066 Њему[2] мајка била лица скубе,
0067 А сестрица жуте косе гули,
0068 А његова Пола заручница,
0069 Она ломи прсте и прстење.
0070 Дружина је Павлу говорила:
0071 »Бора теби, Хрељановић Павле,
0072 Оћемо л’ те ми млади носити
0073 На дворове твојој старој мајки,
0074 Али твојој Поли заручници?«
0075 Дружини је Павле говорио:
0076 »Ај, дружино, мила браћо моја,
0077 Носите ме милој мајки мојој,
0078 Моја ’е Пола срца милостива,
0079 Оће мене често похајати[3].«
