Nesretno vojevanje grofa Frana
0001 Zahvali se grof trsaški Frane
0002 U Krbovcu za stolom gosposkim,
0003 Da će skupit Ugre i Hrvate:
0004 Karlovčane, lake konjičare,
0005 I Brinjane, ognjene puškare,
0006 Otočane, srebrom okovane,
0007 I Senjane po izbor junake;
0008 Da će armat tanke ormanice[1],
0009 Vrć’ će na nje bubnje i svirale
0010 I uzgore črljene bandire,
0011 Pod bandire Barbu kapitana,
0012 A už njega Hreljanović Pavla;
0013 Da će pojti krajem uz Podgorje,
0014 Na Jablancu vodu uzimati,
0015 Ka Dubrovcu gradu pristajati,
0016 Totu dobre konje iskrcati
0017 I hladne ih vode napojiti
0018 I drobne ih zobi nazobiti.
0019 Što je rekal grof trsaški Frane,
0020 Kako rekal, tako učinio:
0021 On sakupi Ugre i Hrvate:
0022 Karlovčane, lake konjičare
0023 I Brinjane, ognjene puškare,
0024 Otočane, srebrom okovane
0025 I Senjane po izbor junake.
0026 Armali su tanke ormanice,
0027 Vrgu na nje bubnje i svirale
0028 I uzgora črljene barjake,
0029 Pod bandiru Barbu kapitana
0030 I už njega Hreljanović Pavla.
0031 Idu oni krajem uz Podgorje,
0032 Na Jablancu vodu uzimaše,
0033 Ka Dubrovcu gradu pristajaše;
0034 Totu dobre konje iskrcaše
0035 I hladne ih vode napojiše.
0036 Ne hti piti konjić Franovića,
0037 Franović je konju govorio:
0038 »Pij, konjiću, zla zakoni moja!«
0039 Oni idu malo ponaprida,
0040 Prva puška, ka ’e u Turak’ pukla,
0041 Ubila je Barbu kapitana;
0042 Druga puška, ka ’e u Turak’ pukla,
0043 Ranila je Hreljanović Pavla.
0044 Kad to vidi grof trsaški Frane:
0045 »Aj družino, draga braćo moja,
0046 Vrnimo se Senju bijelome!«
0047 Jidu oni Senju bijelome,
0048 Kada došli pod Senj grad bijeli,
0049 Ugleda ih Hreljanović Miho,
0050 Na njemu je klobuk s bilim perjem,
0051 Hiti klobuk va ’no sinje more
0052 I jošće je junak govorio:
0053 »Nosi, more, bilo perje moje,
0054 Kako mrtva Barbu kapitana
0055 I mojega brata ranjenoga!«
0056 Trči junak bilu dvoru svomu,
0057 U dvoru mu divno kolo igra,
0058 U kolu mu majka i sestrica
0059 I Pavlova Pola zaručnica.
0060 On je junak kolu govorio:
0061 »Stani, kolo, nikad ne igralo,
0062 Nikadare u dvoru mojemu!
0063 Mrtav nam je Barba kapitane,
0064 Ranjen nam je Hreljanović Pavle. «
0065 Kad su oni riči razumili,
0066 Njemu[2] majka bila lica skube,
0067 A sestrica žute kose guli,
0068 A njegova Pola zaručnica,
0069 Ona lomi prste i prstenje.
0070 Družina je Pavlu govorila:
0071 »Bora tebi, Hreljanović Pavle,
0072 Oćemo l’ te mi mladi nositi
0073 Na dvorove tvojoj staroj majki,
0074 Ali tvojoj Poli zaručnici?«
0075 Družini je Pavle govorio:
0076 »Aj, družino, mila braćo moja,
0077 Nosite me miloj majki mojoj,
0078 Moja ’e Pola srca milostiva,
0079 Oće mene često pohajati[3].«
