Немања
Писац: Јован Суботић
ОСАМНАЈЕСТИ ПРИЗОР



ОСАМНАЈЕСТИ ПРИЗОР
Владимир и Немања са друге стране борећи се уђу.


КНЕЗ ВЛАДИМИР:
Даље, даље, из гомиле даље,
Да с’ на само овде огледамо.
НЕМАЊА:
Да ми братској мач не прети глави,
Неби с’ мор’о ни довдв трудити.
КНЕЗ ВЛАДИМИР (стане):
Сад ударај, сад ваља видити,
На коме ће остат’ краљевина.
НЕМАЊА:
Нит’ је моја, нит’ је твоја, кнеже,
Штета сабље с тога крвавити.
КНЕЗ ВЛАДИМИР:
Нашто таиш, што обадва знамо.
Ми се данас за круну боримо;
Један од нас овде добиће је.
НЕМАЊА:
Ако другог немате узрока,
Можемо се на миру разићи.
КНЕЗ ВЛАДИМИР:
Ил’ ја, ил’ ти! Један мрети мора;
Обоица живит’ не можемо.
НЕМАЊА.
Није право, да брат брата свче,
Иди тражи другог противника.
КНЕЗ ВЛАДИМИР:
Братска крв је к’о и свака друга;
Кукавица другчије говори.
(Удари на Немању.)
НЕМАЊА (брани се):
Владимире, ти ћеш погинути —
Остави се, данас ти не иде —
КНЕЗ ВЛАДИМИР:
Сам ти ђаво мора да помаже...
Ал’ је ово рука поуздана,
Надвладаће и самог сатану.
(Удара.)
НЕМАЊА:
Правда божја на мојој је страни...
Чувај боље своју русу главу,
Не може ми с’ чуват’ обоицу.
(Брани се.)
КНЕЗ ВЛАДИМР (радостно):
Овај ваља! ето крв ти проби!
НЕМАЊА:
Опрости ми, Боже, мора ми се. —
КНЕЗ ВЛАДИМИР:
Ух, да само мало дубље уђе. —
НЕМАЊА:
Кад већ друге није, пази на се!
(Боре се, прободе га.)
КНЕЗ ВЛАДИМИР (изпусти мач):
Ху! Добро си сгодио! Где треба!
(Клекне.)
С Богом, круно, неби ми суђена —
(Падне.)
НЕМАЊА (утре сузу):
Несрећниче! Немогу га гледат’!
(Оде.)



Јавно власништво
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Јован Суботић, умро 1886, пре 138 година.