Немања
Писац: Јован Суботић
СЕДАМНАЈЕСТИ ПРИЗОР



СЕДАМНАЈЕСТИ ПРИЗОР


КРАЉ РАДОСЛАВ (долази с друге стране):
Та то није син моје матере,
Тај Немања! Тога срећа роди,
Па га данас по боишту води.
Како лепо Владимир покрену,
Већ сам држ’о, победа је наша;
А кад у бој Немања с’ умеша,
Изгубисмо, и натраг прегнусмо...
Нема ништа, сад у сечу идем,
Па ил’ морам пасти ил’ добити.
(Пође.)
КНЕЗ ПРВОСЛАВ (изиђе пред њега):
Стани, краљу! полажи оружје,
Погинућеш, ако се не предаш.
КРАЉ:
Има ли вас ту више стотина,
Ил’ сам стојиш, млађани јуначе,
Кад се тако холо разбацујеш?
КНЕЗ ПРВОСЛАВ:
Сто пред себе Првослав не пушта.
КРАЉ:
Краљ Радослав дечку с’ не предаје,
Већ ти бритку ту одпасуј сабљу,
Да о брата неогрешим руке.
КНЕЗ ПРВОСЛАВ:
Нек пресуди срећа ил’ јунаштво.
(Борећи се оду.)



Јавно власништво
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Јован Суботић, умро 1886, пре 138 година.