Неименована песма Алексе Шантића 9
Кô да није јесен нит' се сумрак снио:
Под младијем гроздом сочни прут се свио,
А грличин глас
Изнад модрих жита слатким трилом звони
И поздравља нас;
Лептирица трепти и кô прамен сњежни
Полагано пада на пупољак њежни.
Вјетрићи нам с грана пахуљице носе,
А ја жудно љубим твоје меке косе
Онај мили прам...
Кô да није јесен, као да не блудим
Остављен и сам.
Ој снови без мира, ал' варати знате,
Да на мутно око нову сузу дате...