Неверство

Војислав Илић

Неверство

Неверство Писац: Војислав Илић

Под јужним небом пољана се шири

Проклета Богом. У пољани тој

Нит' поток шушти, нити цвеће мири

Нит' славуј шаље уздрхтали пој;

Росица бистра у прозорје само

Полива земље усијану груд.

И једног дана Богом дани тамо,

На пољу мртвом, ниче цветак жут.

Но с дивљих страсти силних милиона,

Осамљен жуди осуђени цвет:

И мутно небо гордог Албиона,

Ил' неки страни, непознати свет.

И болно клонув на мртвачке груди,

Људскога лика што сатиру дан,

Притаја живог — па испуњен жуди,

Сневаше тихи, заношљиви сан.

А млади путник лутајући, жаром

Занетим цветом уресивши груд,

Хиташе даље с добивеним чаром

На бурно море, на далеки пут.

И много срећних прелетеше дана

У тавну вечност, у вечити лет —

И хладни вали плавог океана,

Путником бачен грлили су цвет...

септембар, 1882 год.

Извори

• Војислав Илић: Сабрана дела, Лирско песништво 1872-1886, Вук Караџић, Београд, страна 142.

Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Војислав Илић, умро 1894, пре 130 година.