Неверство
Неверство
Неверство Писац: Војислав Илић |
- Под јужним небом пољана се шири
Проклета Богом. У пољани тој
Нит' поток шушти, нити цвеће мири
Нит' славуј шаље уздрхтали пој;
- Росица бистра у прозорје само
Полива земље усијану груд.
И једног дана Богом дани тамо,
На пољу мртвом, ниче цветак жут.
- Но с дивљих страсти силних милиона,
Осамљен жуди осуђени цвет:
И мутно небо гордог Албиона,
Ил' неки страни, непознати свет.
- И болно клонув на мртвачке груди,
Људскога лика што сатиру дан,
Притаја живог — па испуњен жуди,
Сневаше тихи, заношљиви сан.
- А млади путник лутајући, жаром
Занетим цветом уресивши груд,
Хиташе даље с добивеним чаром
На бурно море, на далеки пут.
- И много срећних прелетеше дана
У тавну вечност, у вечити лет —
И хладни вали плавог океана,
Путником бачен грлили су цвет...
септембар, 1882 год.
Извори
уреди- Војислав Илић: Сабрана дела, Лирско песништво 1872-1886, Вук Караџић, Београд, страна 142.
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Војислав Илић, умро 1894, пре 130 година.
|