На Косову
| На Косову Писац: Милорад Поповић Шапчанин |
На Косову
Косово, Косово,
Ти наш стари јаду!
Сузне очи моје
По теби гледаду.
На ту твоју мирну,
Крваву долину,
У колевку твоју,
Голечку планину.
Нада мном се светле
Звездице крваве,
Као да и оне
Сузама се даве.
Блеђан месец гледа
Са плавне висоте —
Стрепи и он јоште
С негдашње страхоте.
Ал' и јесте било
По теби кршаја,
Јуначког мегдана,
Витешког ношаја!
Још к'о гледам тамо,
Среди чисте росе,
Где се укошташке
Два јунака носе.
Рањенике чујем
Са оних пољана,
Где пиште од ђорде
Страхинића бана.
Па гле — овај цветак,
Што румен извија,
Рекао би' да се
Из крвце развија;
Да б' из крви миро
Потомцима дало,
У срцу јуначком
Што је мирисало.
И ружица ова
Сетнога је лика —
Из рањених груди
Крвава поника.
Па јаким мирисом
Угушљиво дише —
На сваком јој листу:
«Освети ме!» пише. —
Рекао би' јоште,
У ономе жбуну
Страшноме јунаку
Ломне кости труну.
Око њега расте
Босиљато цвеће,
Да га сузам' купа,
Посестра долеће.
Бистар поток овај
Негда крвав био,
У лађане груди
Топлу крвцу слио;
Носио узмућен
Кршне буздоване,
Поломљена копља,
Ђорде покр'ане.
Ох! — из земље саме
Сладак мирис лети —
Српски мученика
То је ћивот свети.
Хај! — да ми је само
У тај ћивот лећи,
Та марио не би'
Бити се и сећи!
Па кад се осветим
Над крвници стари,
Да ми гроба овде
Божанство подари.
Напомене
уреди- Ова песма је први пут објављена у часопису Даница, 1861 бр. 20.
Извори
уреди- Милорад П. Шапчанин: Целокупна дела, Књига прва, страна 12-15. Библиотека српских писаца, Народна просвета.
|
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Милорад Поповић Шапчанин, умро 1895, пре 129 година.
|