Na Kosovu
| Na Kosovu Pisac: Milorad Popović Šapčanin |
Na Kosovu
Kosovo, Kosovo,
Ti naš stari jadu!
Suzne oči moje
Po tebi gledadu.
Na tu tvoju mirnu,
Krvavu dolinu,
U kolevku tvoju,
Golečku planinu.
Nada mnom se svetle
Zvezdice krvave,
Kao da i one
Suzama se dave.
Bleđan mesec gleda
Sa plavne visote —
Strepi i on jošte
S negdašnje strahote.
Al' i jeste bilo
Po tebi kršaja,
Junačkog megdana,
Viteškog nošaja!
Još k'o gledam tamo,
Sredi čiste rose,
Gde se ukoštaške
Dva junaka nose.
Ranjenike čujem
Sa onih poljana,
Gde pište od đorde
Strahinića bana.
Pa gle — ovaj cvetak,
Što rumen izvija,
Rekao bi' da se
Iz krvce razvija;
Da b' iz krvi miro
Potomcima dalo,
U srcu junačkom
Što je mirisalo.
I ružica ova
Setnoga je lika —
Iz ranjenih grudi
Krvava ponika.
Pa jakim mirisom
Ugušljivo diše —
Na svakom joj listu:
«Osveti me!» piše. —
Rekao bi' jošte,
U onome žbunu
Strašnome junaku
Lomne kosti trunu.
Oko njega raste
Bosiljato cveće,
Da ga suzam' kupa,
Posestra doleće.
Bistar potok ovaj
Negda krvav bio,
U lađane grudi
Toplu krvcu slio;
Nosio uzmućen
Kršne buzdovane,
Polomljena koplja,
Đorde pokr'ane.
Oh! — iz zemlje same
Sladak miris leti —
Srpski mučenika
To je ćivot sveti.
Haj! — da mi je samo
U taj ćivot leći,
Ta mario ne bi'
Biti se i seći!
Pa kad se osvetim
Nad krvnici stari,
Da mi groba ovde
Božanstvo podari.
Napomene uredi
- Ova pesma je prvi put objavljena u časopisu Danica, 1861 br. 20.
Izvori uredi
- Milorad P. Šapčanin: Celokupna dela, Knjiga prva, strana 12-15. Biblioteka srpskih pisaca, Narodna prosveta.
|