Над градом

Пут екстаза Писац: Милош Видаковић

Свежа вечер. Пода мном су изроњени
Све кровови и звоници, пуни мрака.
Варош мирна. Прозори јој расветљени
И множина запаљено светиљака.

У срцу се све у један жубор слило
Покрет ветра и мириси од бехара,
Бола нема ко̂ да ничег није било
Ни лудости ни пропала лудо жара.

Бола нема. Сетан облак бежи с лица
И свежина невесело чело плави.
Бола нема. Нигде трага вејавица
Ни сећања на прољећа без љубави.

А доле ми варош драга. Изроњени
Све кровови и звоници пуна мрака.
Варош мирна. Прозори јој расветљени
И множина запаљено светиљака.

Извор

• Петровић, Б. 1971. Српска књижевност у сто књига, књига 57: Песници 1. Нови Сад: Матица српска, Српска књижевна задруга. стр. 275.

Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Милош Видаковић, умро 1915, пре 109 година.