Мухамед Шемзедин Хафис 3

←II

III  (1861)  Писац: Мухамед Шемсудин Хафиз, преводилац: Јован Јовановић Змај

IV→

(према Георг Фридрих Даумер, 1846, Lilie hat der Zungen Zehne)

Љиљан бели, белим грлом,
У тренутку слађаноме
Запево би песмом врлом,
Да одоле срцу своме —
Ал' на близу славуј поје,
— Медом нуди људске груди —
Љиљан цветак задрк’то је...
Не сме, не сме да с’ усуди
Већ у мирис песме дева
Што је хтео да попева.

Извор

Јовановић, Јован Змај (1861). Источни бисер. Скупљене песме разних источних песника. стр. 17.

Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Јован Јовановић Змај, умро 1904, пре 120 година.