Мурат Вен-бег и Але барјактар
Кад Мурате Ван-беже бијаше,
Л'јепе ти му делије бијаху,
Ал'најљепши Але барјактаре.
Обдан Але зелен барјак вија,
Обноћ с бегом у душеку спава. 5
Кад је једно јутро освануло,
И жарано огрануло сунце,
Узе Але сантели - тамбуру,
Па се шеће у зелену башчу,
И он сједе под жуту наранчу. 10
Тамбура му од сувога злата:
Жица му је коса ђевојачка:
Терзија му перо соколово;
Ситно куца, танко попијева:
- Мили Боже, на свему ти фала! 15
Веће има девет годин дана,
Да ја дворим Мурат-бега млада,
Нико не зна да сам женска глава;
Ван Мурате беже господине,
Који самном у душеку спава. 20
Ал' ево ме преварише дојке,
И мој ми се ћемер покраћује,
И свилени појас подуљује.
Живо ми је под појасом чедо. -
Мисли Але (жалосна му мајка!) 25
Да га нико ниодкуд не чује.
То слушала Мурат-беговица;
Па се враћа у бијеле дворе,
Она тражи Мурат-господина:
Ту ми бега код двора не било, 30
Ал'ето га уз то поље равно,
Далеко га госпа угледала,
Мало га је ближе сусретала,
И овако њему говорила:
- Господару, мој невјерни друже! 35
Кад је јутрос јутро освануло,
И жарано огрануло сунце,
Узе Але сантели-тамбуру,
И он шеће у зелену башчу,
И он сједе под жуту наранчу, 40
Ситно куца, танко попјева:
Мили Боже, на свему ти фала!
Веће има девет годин' дана,
Да ја дворим Мурат-бега млада
Нико не зна да сам женска глава 45
Ван Мурате беже господине,
Који самном у душеку спава.
Ал' ево ме дојке преварише,
И мој ми се ћемер покраћује,
И свилени појас подуљује, 50
Живо ми је под појасом чедо.
Што-ш од Але Мурат-господине?
Тијо је јој Мурат говорио:
О, бога ти вјерна љубо моја!
Буди ако-ш ти госпоја моја, 55
Ако-л не ћеш, ајде по свјету. -
Прва мени неђељица дође,
Вјенчаћу се с Алом барјактаром.
Што је река то је учинио.
Прва њему неђељица дошла: 60
Вјенча себи Алу барјактара.
