Моравички епитафи: Опаљеник

Моравички епитафи: Опаљеник су преписи текстова уклесаних на крајпуташима и кенотафима у селу Опаљеник(Општина Ивањица).

Крајпуташ Мирку Богдановићу (†1861) (оштећен и измештен приликом изградње пута)

Оваи биљег

показује краброг воиника

МИРКА БОГДАНОВИЋА

коие био љубитељ Срб. Закона

за славу и слободу Српског народа

браће свое

срцом душом својом жертвовао

и јуначки борећи се

на битки са Турцима у Београду

погинуо 3-ег октом. 1861. године

(…)

младости свое 21. г.

Бог да му душу прости.

Овај биљег

воздигоше му браћа (…)

спомен подигоше (…)

Милосав Богдановић

Крајпуташ Матију Рабреновићу (†1876) (оштећен и измештен приликом изградње пута)

(...)

МАТИЈУ РАБРЕНОВИЋУ

из Сивчине

који крабро борећи се против Турака

24. јунија 1876. године

у Битољу^[a]

погину у 26. години живота.

Оваи спомен подигоше

браћа Гвозден и Саво

Рабреновићи.

Крајпуташ браћи Громовић – Петру (†1915) и Милисаву (†1914) (Преседло, поред старог пута Ивањица-Јавор)

Споменик

браће ГРОМОВИЋА

из Опаљеника.

ПЕТАР

кои је поживијо 45. год.

а храбро борећи се

са Аустринском војском

за отаџбину

погибе 14. децембра 1915. год.

на Тузли код Скадра

где је и сахрањен.

По смрти остави жену и 2-је деце

да за њиме вечито тугују и оплакују

и

МИЛИСАВ

поживио је 42. год.

а борећи се са Аустринском војском

за отаџбину

погибе на Курјачици

5-ог септембра 1914. г.

где је сахрањен,

а остави жену и 3-је деце

да за њиме навек тугују и оплакују.

Бог да им душу прости.

Спомен подигоше

из заслуге и поштовања

синовац Радосав

мајка му Цвијета Петрова,

жена Томанија

са децом Луком и Рајком

Милисављева жена Трнина

син Јован

кћери Јелка и Миросанда

Споменик Кузману Станићу (†1916) (Громско гробље)

Ево цвета од 20-сет лета

па уклета смртна судба клета

КУЗМАН К. СТАНИЋ

из Опаљеника

војник регрут 1. чете 1. батаљона

1. пешад. пука

Крагујевачких резерни трупа,

који умре у Каваји 1916. год.

а остави тужне родитеље

који га занавек жале и оплакују

а место сина у камен гледају.

Овај спомен подижу му

отац Косто, мајка Ружа,

сестра Рајка.

Споменик Гвоздену Громовићу (†1922) (Громско гробље)

ГРОМОВИЋ ГВОЗДЕН

војник Дунавског ескадрона

који је поживео 22. године

а умро 22. II. 1922. год.

у Београдској болници

тамо је и сахрањен.

Бог да му душу прости.

Спомен подигоше

његова браћа Ђорђе, Обрад, Десимир

мајка Јелка,

сестре Драгина Николија

сна Милоранка

и остала родбина.

Споменик Јездимиру Нешковићу (†1915) (Громско гробље)

ЈЕЗДИМИР П. НЕШКОВИЋ

погинуо је 1915. год.

као војник II чете

Прекобројног пука (...)

Споменик Јову Јовановићу (†1914) (Јованчевско гробље)

ЈОВО

син Анђелије и Милоја

ЈОВАНОВИЋА

који поживи 35. година

а погибе као наредник арт.

борећи се за отаџбину

на Шапцу 1914. год.

Овај споменик подиже

оцу, мајци, брату

снаји и синовцима

Мирко Јовановић

капетан I кл. из Београда,

Радош и Мијо.

Напомене

1. Грешка у препису. Треба да стоји: Калипољу.

Извор

• Радивојевић Драгутин М, Камена казивања ратника: моравички крајпуташи, „Литопапир” Чачак, 1995.