Моравички епитафи: Опаљеник
Моравички епитафи: Опаљеник су преписи текстова уклесаних на крајпуташима и кенотафима у селу Опаљеник(Општина Ивањица).
Крајпуташ Мирку Богдановићу (†1861) (оштећен и измештен приликом изградње пута)
- Оваи биљег
- показује краброг воиника
- МИРКА БОГДАНОВИЋА
- коие био љубитељ Срб. Закона
- за славу и слободу Српског народа
- браће свое
- срцом душом својом жертвовао
- и јуначки борећи се
- на битки са Турцима у Београду
- погинуо 3-ег октом. 1861. године
- (…)
- младости свое 21. г.
- Бог да му душу прости.
- Овај биљег
- воздигоше му браћа (…)
- спомен подигоше (…)
- Милосав Богдановић
Крајпуташ Матију Рабреновићу (†1876) (оштећен и измештен приликом изградње пута)
- (...)
- МАТИЈУ РАБРЕНОВИЋУ
- из Сивчине
- који крабро борећи се против Турака
- 24. јунија 1876. године
- у Битољу[a]
- погину у 26. години живота.
- Оваи спомен подигоше
- браћа Гвозден и Саво
- Рабреновићи.
Крајпуташ браћи Громовић – Петру (†1915) и Милисаву (†1914) (Преседло, поред старог пута Ивањица-Јавор)
- Споменик
- браће ГРОМОВИЋА
- из Опаљеника.
- ПЕТАР
- кои је поживијо 45. год.
- а храбро борећи се
- са Аустринском војском
- за отаџбину
- погибе 14. децембра 1915. год.
- на Тузли код Скадра
- где је и сахрањен.
- По смрти остави жену и 2-је деце
- да за њиме вечито тугују и оплакују
- и
- МИЛИСАВ
- поживио је 42. год.
- а борећи се са Аустринском војском
- за отаџбину
- погибе на Курјачици
- 5-ог септембра 1914. г.
- где је сахрањен,
- а остави жену и 3-је деце
- да за њиме навек тугују и оплакују.
- Бог да им душу прости.
- Спомен подигоше
- из заслуге и поштовања
- синовац Радосав
- мајка му Цвијета Петрова,
- жена Томанија
- са децом Луком и Рајком
- Милисављева жена Трнина
- син Јован
- кћери Јелка и Миросанда
Споменик Кузману Станићу (†1916) (Громско гробље)
- Ево цвета од 20-сет лета
- па уклета смртна судба клета
- КУЗМАН К. СТАНИЋ
- из Опаљеника
- војник регрут 1. чете 1. батаљона
- 1. пешад. пука
- Крагујевачких резерни трупа,
- који умре у Каваји 1916. год.
- а остави тужне родитеље
- који га занавек жале и оплакују
- а место сина у камен гледају.
- Овај спомен подижу му
- отац Косто, мајка Ружа,
- сестра Рајка.
Споменик Гвоздену Громовићу (†1922) (Громско гробље)
- ГРОМОВИЋ ГВОЗДЕН
- војник Дунавског ескадрона
- који је поживео 22. године
- а умро 22. II. 1922. год.
- у Београдској болници
- тамо је и сахрањен.
- Бог да му душу прости.
- Спомен подигоше
- његова браћа Ђорђе, Обрад, Десимир
- мајка Јелка,
- сестре Драгина Николија
- сна Милоранка
- и остала родбина.
Споменик Јездимиру Нешковићу (†1915) (Громско гробље)
- ЈЕЗДИМИР П. НЕШКОВИЋ
- погинуо је 1915. год.
- као војник II чете
- Прекобројног пука (...)
Споменик Јову Јовановићу (†1914) (Јованчевско гробље)
- ЈОВО
- син Анђелије и Милоја
- ЈОВАНОВИЋА
- који поживи 35. година
- а погибе као наредник арт.
- борећи се за отаџбину
- на Шапцу 1914. год.
- Овај споменик подиже
- оцу, мајци, брату
- снаји и синовцима
- Мирко Јовановић
- капетан I кл. из Београда,
- Радош и Мијо.
Напомене
уреди- ↑ Грешка у препису. Треба да стоји: Калипољу.
Извор
уреди- Радивојевић Драгутин М, Камена казивања ратника: моравички крајпуташи, „Литопапир” Чачак, 1995.