Ми смо на по пута...
Ми смо на по пута уморни и свели,
И када би' могли, ми би' натраг хтјели,
Онамо гдје оста јутро наших дана
И вртови пуни топлих јоргована...
Но све је залуду!... Ми морамо даље,
Тамо, оцу вјечном, гдје нас усуд шаље...
Већ ја видим близу: трепти свјетлост нека
Чудесна на путу. То је господ. Чека
На путнике своје, па их редом броји
По читуљи светој што пред њиме стоји...
И све што је коме овдје негда дао,
Сваки трунак среће што је за нас сјао,
Уз бескрајну љубав и очинску бригу,
Записô је господ у дебелу књигу...
Ми смо му дужници, и друге нам није:
Моја Музо, тамо хајдемо што прије!
Јер, ено, у рају многи мјесто грабе;
Хоћемо ли тамо, не можемо џабе:
Исплатимо оцу, скинимо тегобу,
Па онда без бриге спавајмо у - гробу...