Марко Краљевић и гуја шестокрила
Рано рани Краљевићу Марко,
рано рани у недељу младу,
рано рани пре јарког сунашца,
гре сунашца и пре литургије;
не улови лова к’о што треба, 5
већ улови гују шестокрилу,
гуја му се око врата свила,
пишти Марко, до бога се чује,
то дочула сеја, мила сеја,
па допаде Краљевићу Марку; 10
„Скин’ се, гујо, моме брату с врата
па се савиј сеји око врата!“
Ћути гуја, ништа не говори.
Још говори сеја, мила сеја:
„Скин’ се, гујо, моме брату с врата 15
па се савиј сеји у недарца!“
Ћути гуја, ништа не говори.
Још говори сеја, мила сеја:
„Скин’ се, гујо, моме брату с врата
па се савиј сеји у криоце: 20
да те носим у башту зелену,
да те метнем под ружу румену,
да те ’раним медом и шећером,
да те ’раним за годину дана,
појићу те млеком вареницом.“ 25
Одвила се гуја брату с врата,
отишла је сеји у криоце,
однесе је у башту зелену,
метнула је под ружу румену,
ранила је за недељу дана, 30
кад је било у недељу младу,
рано рани сеја, мила сеја,
рано рани гују да на’рани,
ал’ у башти гује не бејаше,
већ у башти девојка стојаше. 35
„Добро јутро“ — назива јој сеја,
ал’ гопори из баште девојка:
„А што раниш, сејо, мила сејо,
а што раниш у недељу младу?“
Прогопара сеја, мила сеја: 40
„Ево раним гују да на'раним,
но у башти гуја ми је нема.“
Ал’ говори из баште девојка:
„Чујеш ли ме, сејо, мила сејо,
ја ти нисам гуја шестокрила, 45
већ ја јесам недељица млада;
да ми кажеш Краљевићу Марку
да не рани у недељу младу,
да не рани пре јарког сунашца,
пре сунашца и пре литургије 50
док се није богу помолио.“