Marko Kraljević i guja šestokrila
Rano rani Kraljeviću Marko,
rano rani u nedelju mladu,
rano rani pre jarkog sunašca,
gre sunašca i pre liturgije;
ne ulovi lova k’o što treba, 5
već ulovi guju šestokrilu,
guja mu se oko vrata svila,
pišti Marko, do boga se čuje,
to dočula seja, mila seja,
pa dopade Kraljeviću Marku; 10
„Skin’ se, gujo, mome bratu s vrata
pa se savij seji oko vrata!“
Ćuti guja, ništa ne govori.
Još govori seja, mila seja:
„Skin’ se, gujo, mome bratu s vrata 15
pa se savij seji u nedarca!“
Ćuti guja, ništa ne govori.
Još govori seja, mila seja:
„Skin’ se, gujo, mome bratu s vrata
pa se savij seji u krioce: 20
da te nosim u baštu zelenu,
da te metnem pod ružu rumenu,
da te ’ranim medom i šećerom,
da te ’ranim za godinu dana,
pojiću te mlekom varenicom.“ 25
Odvila se guja bratu s vrata,
otišla je seji u krioce,
odnese je u baštu zelenu,
metnula je pod ružu rumenu,
ranila je za nedelju dana, 30
kad je bilo u nedelju mladu,
rano rani seja, mila seja,
rano rani guju da na’rani,
al’ u bašti guje ne bejaše,
već u bašti devojka stojaše. 35
„Dobro jutro“ — naziva joj seja,
al’ gopori iz bašte devojka:
„A što raniš, sejo, mila sejo,
a što raniš u nedelju mladu?“
Progopara seja, mila seja: 40
„Evo ranim guju da na'ranim,
no u bašti guja mi je nema.“
Al’ govori iz bašte devojka:
„Čuješ li me, sejo, mila sejo,
ja ti nisam guja šestokrila, 45
već ja jesam nedeljica mlada;
da mi kažeš Kraljeviću Marku
da ne rani u nedelju mladu,
da ne rani pre jarkog sunašca,
pre sunašca i pre liturgije 50
dok se nije bogu pomolio.“
