Марко Краљевић и Мијат харамбаша

* * *


5

Марко Краљевић и Мијат харамбаша


Фала богу, фала јединоме,
вино пију три добра јунака,
на другара по један товара,
што говори а Маркова љуба:
„Бог те убија, Марко пијаницо,
ти ми пијеш а то рујно вино,
на другара по један товара,
ете има девет годин дана,
како си ме ти мене узеја,
ти ме неси у роду однеја.”
Зазор дође Марку Краљевићу,
па говори своје верне љубе:
„Чујеш ли ме, моја верна љубо,
верна љубо, Гроздана невеста,
ти ми улегни ју добре коњушке,
те ми спреми коња крилатицу,
па ми спреми коња ластавицу,
и ми умеси погачу и колаче,
па ми улегни у те вруће собе,
те ми обуци то руво свилено,
оћу тебе у рода да однесем.”
Она њега била послушала,
послушала и једва дочекала,
па улегла у добре коњушке,
те справила коња крилатицу,
И справила коња ластавицу,
умесила погачу и колаче,
и обукла то свилено руво.
Марко јану коња крилатицу,
љуба јану коња ластавицу,
па ти они пута окренуше.
Кад слегоше у гору зелену,
врло Марка дремка уватила,
па говори своје верне љубе:
„Верна љубо, мало те ми певај.”
Љуба Марку била говорила:
„Чујеш ли ме Марко Краљевићи,
ја не могу овде да ти певам,
у гору је Мија арамбаша,
сас те своје тријесет другара,
он ће нами на пута да искочи,
да уфати пута и пусије.”
Што говори Марко Краљевићи:
„Викни љубо, да те бог убије,
не се боји Мије арамбаше!”
Вид не виде Гроздана невеста,
па ми викну танко да ми пева,
танко пева, далеко се чује,
све су од горе листи попаднули.
Дочуја је Мија арамбаша,
и говори до тријес другара:
„Чујете ли до тријес другара,
то ми пева та Маркова љуба,
оће Марко у род да гу однесе.”
Што говору до тријес другара:
„Чујеш ли нас Мијо арамбашо,
да уватимо путеве и друмове.”
Што говори Мија арамбаше:
„Ми не смемо Марку да уватимо,
да уватимо путе и друмове,
то је, каже, Краљевићи Марко,
много јесте јунаце погубија,
оће и нас да га бог убије!”
Ал говори ајдуче Мијајле,
он говори Мије арамбаше:
„Чујеш ли ме Мијо арамбашо,
шта ћеш мене ти бакшиша дати,
да то овде ја Марка донесем?”
Говори му Мија арамбаша:
„Чујеш ли ме Мијајле ајдуче,
ја ти давам три товара благо,
ако ми донесш Краљевића Марка.”
Говори му Мијајло ајдуче:
„Дај ми, каже, гуслу јаворову,
да уватим путе и друмове.”
Ту ми узе гуслу јаворову,
те отиде на пута раскрса,
гуслу гуди и богу се моли:
„Аман, Марко, ако бога знајеш,
узни мене, каже, засобице.”
Јопет беше Марко исавлија,
те га узе ајдуче Мијајла,
те га тури коњу засобице.
Бог ти убија ону тешку дремку,
те га Марка врло освоила.
Бог ти убија ајдуче Мијајла,
де довати те црне каише,
те му веже Марку обе руке,
те га носи Мије арамбаше.
Што говори а Маркова љуба:
„Де си, Мијо, де си, арамбашо,
де си први мој невернику,
ти си мене први запросија,
па ме Марко јунак препросија;
дај ми мене а ту остру сабљу,
да исечем Марку русу главу.”
Мијату се врло уверуваја,
те гу даде а ту остру сабљу,
те да исече Марку русу главу.
Она узе а ту остру сабљу,
божем главу Марку да исече,
она исече те црне каише,
те ми пушти Марку обе руке,
па довати Марко Краљевићи,
па довати ону остру сабљу,
па гу обрне на лево и на десно,
од тридесет шесдесет направи,
сал остаде ајдуче Мијајле,
па му крати ноге до колена,
и му крати руке до лактева,
па му врти оне црне очи,
па га носи на четири друма,
па му даде гуслу јаворову:
„Чујеш ли ме, ајдуче Мијајле,
гуслу гуди и богу се моли,
сваки оће тебе даровати.”


Референце

Извор

Народна књижевност Срба на Косову - Јуначке песме, приредио др. Владимир Бован, Јединство, Приштина, 1980, стр.: 109-112