5
Marko Kraljević i Mijat harambaša
Fala bogu, fala jedinome,
vino piju tri dobra junaka,
na drugara po jedan tovara,
što govori a Markova ljuba:
„Bog te ubija, Marko pijanico,
ti mi piješ a to rujno vino,
na drugara po jedan tovara,
ete ima devet godin dana,
kako si me ti mene uzeja,
ti me nesi u rodu odneja.”
Zazor dođe Marku Kraljeviću,
pa govori svoje verne ljube:
„Čuješ li me, moja verna ljubo,
verna ljubo, Grozdana nevesta,
ti mi ulegni ju dobre konjuške,
te mi spremi konja krilaticu,
pa mi spremi konja lastavicu,
i mi umesi pogaču i kolače,
pa mi ulegni u te vruće sobe,
te mi obuci to ruvo svileno,
oću tebe u roda da odnesem.”
Ona njega bila poslušala,
poslušala i jedva dočekala,
pa ulegla u dobre konjuške,
te spravila konja krilaticu,
I spravila konja lastavicu,
umesila pogaču i kolače,
i obukla to svileno ruvo.
Marko janu konja krilaticu,
ljuba janu konja lastavicu,
pa ti oni puta okrenuše.
Kad slegoše u goru zelenu,
vrlo Marka dremka uvatila,
pa govori svoje verne ljube:
„Verna ljubo, malo te mi pevaj.”
Ljuba Marku bila govorila:
„Čuješ li me Marko Kraljevići,
ja ne mogu ovde da ti pevam,
u goru je Mija arambaša,
sas te svoje trijeset drugara,
on će nami na puta da iskoči,
da ufati puta i pusije.”
Što govori Marko Kraljevići:
„Vikni ljubo, da te bog ubije,
ne se boji Mije arambaše!”
Vid ne vide Grozdana nevesta,
pa mi viknu tanko da mi peva,
tanko peva, daleko se čuje,
sve su od gore listi popadnuli.
Dočuja je Mija arambaša,
i govori do trijes drugara:
„Čujete li do trijes drugara,
to mi peva ta Markova ljuba,
oće Marko u rod da gu odnese.”
Što govoru do trijes drugara:
„Čuješ li nas Mijo arambašo,
da uvatimo puteve i drumove.”
Što govori Mija arambaše:
„Mi ne smemo Marku da uvatimo,
da uvatimo pute i drumove,
to je, kaže, Kraljevići Marko,
mnogo jeste junace pogubija,
oće i nas da ga bog ubije!”
Al govori ajduče Mijajle,
on govori Mije arambaše:
„Čuješ li me Mijo arambašo,
šta ćeš mene ti bakšiša dati,
da to ovde ja Marka donesem?”
Govori mu Mija arambaša:
„Čuješ li me Mijajle ajduče,
ja ti davam tri tovara blago,
ako mi donesš Kraljevića Marka.”
Govori mu Mijajlo ajduče:
„Daj mi, kaže, guslu javorovu,
da uvatim pute i drumove.”
Tu mi uze guslu javorovu,
te otide na puta raskrsa,
guslu gudi i bogu se moli:
„Aman, Marko, ako boga znaješ,
uzni mene, kaže, zasobice.”
Jopet beše Marko isavlija,
te ga uze ajduče Mijajla,
te ga turi konju zasobice.
Bog ti ubija onu tešku dremku,
te ga Marka vrlo osvoila.
Bog ti ubija ajduče Mijajla,
de dovati te crne kaiše,
te mu veže Marku obe ruke,
te ga nosi Mije arambaše.
Što govori a Markova ljuba:
„De si, Mijo, de si, arambašo,
de si prvi moj neverniku,
ti si mene prvi zaprosija,
pa me Marko junak preprosija;
daj mi mene a tu ostru sablju,
da isečem Marku rusu glavu.”
Mijatu se vrlo uveruvaja,
te gu dade a tu ostru sablju,
te da iseče Marku rusu glavu.
Ona uze a tu ostru sablju,
božem glavu Marku da iseče,
ona iseče te crne kaiše,
te mi pušti Marku obe ruke,
pa dovati Marko Kraljevići,
pa dovati onu ostru sablju,
pa gu obrne na levo i na desno,
od trideset šesdeset napravi,
sal ostade ajduče Mijajle,
pa mu krati noge do kolena,
i mu krati ruke do lakteva,
pa mu vrti one crne oči,
pa ga nosi na četiri druma,
pa mu dade guslu javorovu:
„Čuješ li me, ajduče Mijajle,
guslu gudi i bogu se moli,
svaki oće tebe darovati.”
