Лора Лај

Војислав Илић

Лора Лај Писац: Војислав Илић

Пре много тамних лета,
 Где Рајне трепери сјај,
Где тихи Бахарах цвета,
 Живеше Лoра Лај.

Тајнама њених чари
 Очаран беше тад
Многи калуђер стари
 И многи војник млад.

У древном замку њеном
 Порочни влада кал,
Под замком с мутном пеном
 Жубори бурни вал.

Лепотом женских дражи
 Нудила сваком рај,
Ал’ зато срце тражи
 Вештица Лoра Лај.

Из древног зато града,
 Господар или роб,
Без срца оста тада
 И срамни нађе гроб.

Символи свете тајне
 За њу су символи зла,
И вали тихе Рајне
 Надежда вечног сна!

Невиност прели сузе,
 И призва божју власт,
И Господ онда узе
 Од Лoре њезину страст.

Борама покри цело
 Раслаби њезин глас
Исуши њено тело
 И снегом покри влас.

Презрена, оде Лoра
 Где вали бију град,
И с града, одозгора,
 У Рајну скочи тад.

Ал’ од тад сваке ноћи
 С обала шуми вај
То јеца у самоћи
 Вештица Лoра Лај.

oktobra 1890.

Извори

• Војислав Илић: Лирско песништво, страна 195-196, 2. књига, Вук Караџић, Београд.

Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Војислав Илић, умро 1894, пре 130 година.