Lora Laj
| Lora Laj Pisac: Vojislav Ilić |
Pre mnogo tamnih leta,
Gde Rajne treperi sjaj,
Gde tihi Baharah cveta,
Živeše Lora Laj.
Tajnama njenih čari
Očaran beše tad
Mnogi kaluđer stari
I mnogi vojnik mlad.
U drevnom zamku njenom
Poročni vlada kal,
Pod zamkom s mutnom penom
Žubori burni val.
Lepotom ženskih draži
Nudila svakom raj,
Al’ zato srce traži
Veštica Lora Laj.
Iz drevnog zato grada,
Gospodar ili rob,
Bez srca osta tada
I sramni nađe grob.
Simvoli svete tajne
Za nju su simvoli zla,
I vali tihe Rajne
Nadežda večnog sna!
Nevinost preli suze,
I prizva božju vlast,
I Gospod onda uze
Od Lore njezinu strast.
Borama pokri celo
Raslabi njezin glas
Isuši njeno telo
I snegom pokri vlas.
Prezrena, ode Lora
Gde vali biju grad,
I s grada, odozgora,
U Rajnu skoči tad.
Al’ od tad svake noći
S obala šumi vaj
To jeca u samoći
Veštica Lora Laj.
oktobra 1890.
Izvori
uredi- Vojislav Ilić: Lirsko pesništvo, strana 195-196, 2. knjiga, Vuk Karadžić, Beograd.
|
Ovaj tekst je u javnom vlasništvu u Srbiji, Sjedinjenim državama i svim ostalim zemljama sa periodom zaštite autorskih prava od života autora plus 70 godina jer je njegov autor, Vojislav Ilić, umro 1894, pre 130 godina.
|