Логом лежи
Логом лежи млад голубак;
Сав у живом огњу гори:
Силе су му малаксале:
Бочица га тешка мори.
Више њега лебди сјетна
Поражена голубица:
Свог драгога тића гледа,
Па премире, кукавица;
Гледа тића, гдје се мучи:
Па га својом душом грије;
Сваки покрет, сиротанка,
Очима му својим пије.
Он уздахне : .. .. уздах њојзи
Одвали се из дубине:
Он се малко поразведри:
И њој лице одмах сине.
То не лежи сив-голубак,
Нит је крај њег голубица:
Него синак.... а крај синка
Ојађела, вај! мамица
Бди над својим бôним чедом:
Пожуде му с очи лови:
Понуде му слатко пружа:
Жељици му свакој гови ....
Бог је сами тај пламенак
У мајчину груд жажега’,
Најсветија ствар на земљи
Мајчина је златна њега.
Нема слике да преставља
Побуднијег на св’јет чина:
Над мајчину слику — када
Лебди покрај бôна сина. —
