Лепа була/10
X
ДРАГА (сама): Та полудећу од овога чуда! Све ми пред очима нешто трепери, све неки Турци, неке буле! Ах, була, була! Шта ће му була, да га човек пита? Зар није могао лепо да дође овамо, где га сви чекају?! Него оставио оца, оставио сестру, па нашао ту проклету булу. Та мрзим све буле на свету! Све! Зар су то жене?! То су прави хајдуци! (Седне брзо на столицу и покрије очи рукама). Ал' сам ја несрећна... ала сам несрећна!
|
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Илија Вукићевић, умро 1899, пре 125 година.
|