Лепа була/9
IX
ДРАГА, МИЛА, МАРКО
МИЛА (задуваш): Где си, за Бога?
ДРАГА (исто): Свуд смо вас тражиле!
МАРКО: Ехе, шта је то сад?!
МИЛА (брзо говори): Овде се не сме чекати! То се мора одмах.
ДРАГА: Што пре, што пре!
МАРКО: Шта је то сад опет?
МИЛА: Опасност за Пају!
ДРАГА: И за Стеву!
МИЛА: Ми морамо ићи тамо! Још, ваљда, није доцкан? Ти ћеш онда рећи! Не, немој ништа да кажеш. Доста је да те само виде.
ДРАГА: Али булу, булу изгрдите!
МАРКО (лупи ногом): Стој! (Мили). Кажи ти мени прво шта ти говориш!
МИЛА: О, Боже мој, та Турчин... Турчин!... Ето...
МАРКО (Драги): А ти?
ДРАГА: Та зар нисте чули ? Була, једна лепа була!
МАРКО: Па шта је онда? Турчин и була то се слаже. Шта ту има? А?
МИЛА: Али Паја хоће да се потурчи!
ДРАГА: И Стева!
МАРКО (изненађен). Ехе!... Откуд сад то?!
МИЛА: И нашао булу.
ДРАГА: Младу и лепу!
МАРКО: А ко то сад каже?
МИЛА (нервозно): Ох, Боже, одоцнићемо. Ко каже? Сви кажу, цео свет каже, има и писмо. Брзо, за Бога! (Доноси му шубару). Ево ти шубара! Дај капут, Драга! (Драга доноси капут, и обе облаче Марка). А сад хајде... хајде брзо!
МАРКО (лупи ногом). Стој! То никако није истина!
МИЛА и ДРАГА: Али свет!
МАРКО: Који свет?
МИЛА: Та, за Бога, писмо!
МАРКО: Које писмо?
ДРАГА: Та онај што је дошао!
МАРКО: Ко је дошао?
МИЛА: Ми га морамо наћи сад. Сад одмах! Морамо ићи код Пајине мајке. Драга, ти остани! (Марку). Али, отац, брже, брже, за Бога! (Ухвати га за руку и вуче). Сад само пођи брже... не оклевај! (Оду десно).
|
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Илија Вукићевић, умро 1899, пре 125 година.
|