Lepa bula/9
IX
DRAGA, MILA, MARKO
MILA (zaduvaš): Gde si, za Boga?
DRAGA (isto): Svud smo vas tražile!
MARKO: Ehe, šta je to sad?!
MILA (brzo govori): Ovde se ne sme čekati! To se mora odmah.
DRAGA: Što pre, što pre!
MARKO: Šta je to sad opet?
MILA: Opasnost za Paju!
DRAGA: I za Stevu!
MILA: Mi moramo ići tamo! Još, valjda, nije dockan? Ti ćeš onda reći! Ne, nemoj ništa da kažeš. Dosta je da te samo vide.
DRAGA: Ali bulu, bulu izgrdite!
MARKO (lupi nogom): Stoj! (Mili). Kaži ti meni prvo šta ti govoriš!
MILA: O, Bože moj, ta Turčin... Turčin!... Eto...
MARKO (Dragi): A ti?
DRAGA: Ta zar niste čuli ? Bula, jedna lepa bula!
MARKO: Pa šta je onda? Turčin i bula to se slaže. Šta tu ima? A?
MILA: Ali Paja hoće da se poturči!
DRAGA: I Steva!
MARKO (iznenađen). Ehe!... Otkud sad to?!
MILA: I našao bulu.
DRAGA: Mladu i lepu!
MARKO: A ko to sad kaže?
MILA (nervozno): Oh, Bože, odocnićemo. Ko kaže? Svi kažu, ceo svet kaže, ima i pismo. Brzo, za Boga! (Donosi mu šubaru). Evo ti šubara! Daj kaput, Draga! (Draga donosi kaput, i obe oblače Marka). A sad hajde... hajde brzo!
MARKO (lupi nogom). Stoj! To nikako nije istina!
MILA i DRAGA: Ali svet!
MARKO: Koji svet?
MILA: Ta, za Boga, pismo!
MARKO: Koje pismo?
DRAGA: Ta onaj što je došao!
MARKO: Ko je došao?
MILA: Mi ga moramo naći sad. Sad odmah! Moramo ići kod Pajine majke. Draga, ti ostani! (Marku). Ali, otac, brže, brže, za Boga! (Uhvati ga za ruku i vuče). Sad samo pođi brže... ne oklevaj! (Odu desno).
Ovaj tekst je u javnom vlasništvu u Srbiji, Sjedinjenim državama i svim ostalim zemljama sa periodom zaštite autorskih prava od života autora plus 70 godina jer je njegov autor, Ilija Vukićević, umro 1899, pre 125 godina.
|