Лажа и Паралажа/3
- 3.
БАТИЋ, ПРЕЂАШЊИ
МАРКО: Баш како ваља! Јес чуо, Батићу, ја сам теби Јелицу обећао, и она је твоја. Али ако желиш да добро живите, не дај јој нипошто да ове врашке књиге чита.
БАТИЋ: Ја ћу гледати да се слажем с њоме.
МАРКО: Свуда, свуда, само не овде. Слушај моју реч. Јер да су ми какве књиге, него како треба љубити. Гледајдер им посла! И зато да морамо очи кварити!
ЈЕЛИЦА: Ах, татице, ви не разумете...
МАРКО: Доста!... Гледај ти ње, јошт би изрекла да ја стар не разумем, него она, јучерашње дете! Синко, ја сам ти дао совета; ако се по њему не узвладаш, сам ћеш бити крив. А ти, гиздушо, чувај твога мужа, и баци те врашке твоје румане, зашто од њи не можеш се најести, а то је најнужније, знаш ли? Јер трбу не зна за шалу, макар да си усред Беча и прва помодарка. Он оће своје, те оће. Је л тако, Батићу?
БАТИЋ: Ви истину говорите.
МАРКО: Јест, ал питај њу, да видиш како она мудрује! Него ништа, неће ми се ни она дуго овуда кострешити. Знаш ли зашто сам те звао?
БАТИЋ: Ја не знам.
МАРКО: Да буде весеље сад у недељу. Зашто би толико протезали?
БАТИЋ: Ви сте врло добри.
МАРКО: Шта, ја тебе знам за поштена и вредна момка, то ми је доста. У недељу, дакле!
БАТИЋ: Како је год ваша воља.
МАРКО: Тако, што пре, то боље. Треба ову помодарку забављати послом, док јој нису ти румани сасвим мозак обрнули. Батићу, сад све знаш; ако ти је итно, можеш ићи.
БАТИЋ (пољуби га у руку): Ја ћу се трудити да љубов тако доброг оца задржим. (Јелици.) Слуга понизан.
ЈЕЛИЦА: Збогом!
БАТИЋ (одлази).
МАРКО: Виш, Јелице, овај није из румана, ал је зато опет красан дечко.
ЈЕЛИЦА: Ах, татице, кад би се удала у Бечу!
МАРКО: Опет она. А не мислиш ли ти колико треба имати новаца за Беч?
ЈЕЛИЦА: Ах, тамо живити три дана више вреди него овде три године!
МАРКО: Знам, само да има ко да шиље за трошак.
ЈЕЛИЦА: Ја ћу Батићу довече казати, па макар ми шта радили.
МАРКО: А ја теби кажем: гледај твоју кућу и економију, па кад стечеш, и твој муж буде исте памети као што си ти, онда можете ићи куд вам је драго.
|
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Јован Стерија Поповић, умро 1856, пре 168 година.
|