Крвни мир/18

II ЧИН

VIII ПОЈАВА

VIII ПОЈАВА

БОШКО и пређ.

БОШКО (улази натмурен): Добро јутро!
СВИ: Добра ти срећа! (Помичу се.) Ево сједи.
БОШКО (сједне и удари руком по столу): Вина!
ПРВО: Ево вина. (Точи му из bоце.)
БОШКО (пије, па малоо дахне): Дај још!
ПРВО: Ево. (Точи.)
БОШКО (опет пије): Мало ... мало ми је и ово... Дајте ми читаву бачву да пијем.
ДРУГО: Их, брате, што си се расушио.
БОШКО: Расушио сам се јакакo. (Опет пије.) Чини ми се, да попијем сто ока, не би ми помогио.
ДРУГО: А што? Зар си дертли?
БОШКО: Нисам дертли, него сам љутит к’о рис. Сад би’ да се побијем са читавијем свијетом.
ДРУГО (одмиче се од њега): А ја... волим да сам подаље од боја ...
ПРВО (намигне Бошку): Па они твоји мире се са Стевановијем.
БОШКО (уздахне): Мире.
ПРВО: И ти ћеш то поднијет’?
БОШКО (разјарен скочи): Ко? Зар ја поднијет’? Бре, ко ми то још једном спомене, пукнуће му боца о главу.
ДРУГО (измиче се уплашено): Ја нисам ништа говорио.
БОШКО: Немојте мислит’ да се нећу осветит’. Осветићу се макар коме. Ја хоћу крви, крви и крви... Убићу Стевана, Стојана, Мирка, убићу макар кога. Јесте ли чули?
СВИ (уплашено): Јесмо.
БОШКО: Е, па нека знадете... Немојте само да рекнете, да сам вам слаг’о ... (Пође. Они се размакну и начинише му пут.)
ДРУГО (уплашено): Он ће чудо починит’.
ТРЕЋЕ: И осветиће се жестоко!
ЧЕТВРТО: Богме је и он к’о Краљевић Марко.

Завјеса пада

Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Светозар Ћоровић, умро 1919, пре 105 година.