◄   VI ПОЈАВА ПРОМЈЕНА VIII ПОЈАВА   ►

ПРОМЈЕНА

VII ПОЈАВА

Обична механа. Четворица момчади за једним старим столом, на коме је велика боца с вином, сједе пијани. Само један што је мало трезнији, те кад се завјеса дигне, он пјева уз гусле:

     Коња јаше Краљевићу Марко,
     Коња јаше кроз гору зелену.
     Намјера га намјерила била
     На јунака Делиибашић Ибру.
     Говори му Делибашић Ибро:
     »Краљевићу, уклонии се с пута.
     Ако ли се уклонити нећеш,
     Топузом ћу тебе ударити,
     Топузом ти кости поломити!«
     Насмија се Кра.љевићу Марко,
     Насмија се и два и три пу'та,
     Па потеже своју чибучину
     Њ'ом удард Делибашиић Ибру.
     Како га је лако ударио,
     Главу му је на троје разбио —
     Чело прште, очи искочише!
     Насмија се Краљевићу Марко:
     »О јуначе Делибашић Ибро,
     Кад ти глава од чибука праска,
     Како ли би од мог буздована!«

(Оставља гусле, точи и пије.)

II МОМЧЕ (пијан): Е лијепа пјесма! Баш ваља.
III МОМЧЕ (исто): Јес’, али је Марко добро пио, па је због тога и био јунак.
IV МОМЧЕ: Тако и ја велим ...
ДРУГО: Е, ништа вам не би’ волио, него кад би у нас протекла ријека вином.
ТРЕЋИ: Богме би се напили.
ЧЕТВРТО: Ја бих одмах начинио на обали колибу, па се од ње ни одмиц’о не бих.
ПРВО: Јес’ ама на обалама има ђавола. Моја покојна баба виђела их је једном па се тако препала, да је мјесец дана морала оdлежат’.
ЧЕТВРТО: А што да се препане од своје браће? Зар нијесу давно казали да су ђаво и баба брат и сестра.
ПРВО: Бре немој тако говорити! Она је била добра жена! Знаш ли да је и тебе излијечила?
ЧЕТВРТО: Јес’ излијечила ме од грознице... Дала ми некакву траву, па пошто сам је попио, до два мјесеца иза тога пушћа ме грозница. (Она двојица ударе у смијех.)
ПРВО (жестоко): Немојте се ту шалити са мртвацима, јер може бит’ чуда.
ТРЕЋЕ: Шта? Зар пријетиш?
ПРВО: Не пријетим, него говорим љуцки.



Јавно власништво
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Светозар Ћоровић, умро 1919, пре 105 година.