Кошија од Уџбара бана
(Из Груже)
Вала Богу, вала јединоме,
Одкако је свијет постануо,
Љевши цвијет није процватио,
К'о што кажу у Уџбару граду,
Ђерку милу од Уџбара бана 5
А на име Тијану ђевојку.
Љевше кажу у свијету нема.
Расла цура у кавезу своме
Кажу расла шеснајест година,
Не виђела сунца ни мјесеца 10
За пунијех шеснајест година,
Док нарасла цура за удају,
Нагојила лице за љубљење
Набјелила грло за грљење.
Па каква је банова Тијана, 15
Кажу љевша но из горе вила.
Њу ми чешља седам чешљалица,
А плету је девет плетилица.
На ђевојци дивно одијело,
Што на њојзи кошуља бијаше, 20
До појаса сва од чиста злата,
Од појаса од бијеле свиле.
На ђевојци гаће од кадиве,
Постављене са мишом морскијем
Кад ђевојка по кавезу шеће, 25
Да госпођу гаће ие утиру;
На ногама местве и папуче,
Обадвије златом извезене,
Обадвије сребром потковане;
Једна глава, девет перишана; 30
Једне уши, четворе минђуше
Једно грло, а два истивана;
О грлу јој четири ђердана,
Два од злата а два од бисера;
Једно срце четворе тканице. 35
Веђе су јој морске пијавице;
Трепавнце, крила ластавице;
Очи су јој два драга камена;
Два образа, два ђула румена;
Ситни зуби, два низа бисера: 40
Медна уста кутија шећера.
Кад говора кандар бисер броји,
Кад се смије кандар сунце грије,
Када ходи кандар коло води.
Па каква је банова ђевојка, 45
Да је 'наке у свијету нема,
У свих седам влашких краљевина,
И свој бутун турској царевини.
Њу ми просе млоги просиоци:
Седам краља од седам земаља, 50
И од мора седам ђенерала,
Сам је царе проси из Стамбола;
Том је бане не да ни једноме.
Но је тура граду на капију,
Код ђевојке три товара блага, 55
Каква блага? све дуката жута:
Пушта бане коњичку кошију,
Који прије до ђевојке дође.
Нек добије три товара блага.
Нека носи три товара блага, 60
Нека води банову ђевојку,
Нек је води, честита му била,
Нек је љуби кадгод се пробуди.
То се чудо на далеко чуло,
Зачуло се у турску Удбину, 65
У Удбину, у турску крајину,
Зачуо је Боичић Алија.
Како чуо, на ноге скочио,
Па отрча Туре низ Удбину,
Тражи Туре свога брата Муја, 70
Докле Муја у кавани нађе,
Са његови тријест агалара.
Седе Турци, мрку кафу пију,
Тутун пуше, а димом се гуше.
Ту им Алил турски „селáм“ виче. 75
Бему Турци „селам“ прихватише;
„Да бог добро, Боичић Алија.“
Свијем Алил пољубио руке,
Своме брату, буљук-баши Мују,
Пољуби му руке и кољено, 80
Измаче се Боичић Алија,
Измаче се, двори агалара.
У глас викну тријест агалара:
„О наш брате, буљук-баша Мујо!
„Што не жениш свог брата Алила? 85
„Али немаш за женидбу блага?
„Али немож' да ђевојку нађеш?
„Ао Мујо, наша старешино!
„Ако ти је нестануло благо,
„Ево у нас тријест агалара, 90
„Сваки ће ти позајмити блага;
„Ако не мож' да ђевојку нађеш,
„Ево у нас тријест агалара,
„Сваки има по једну ђевојку,
„Кои секу који милу ћерку, 95
„Свак ће дати Алилу ђевојку;
„Хајде жени свог брата Алила."
Ал’ говори буљук-баша Мујо:
„Вала Турци тријест агалара,
„Вала вама на ваше дукате, 100
„Доста имам у ризници блага,
„Но не могу да нађем ђевојку,
„Зато брата оженио нисам."
Онда речв Боичић Алија:
„О мој брате, буљук-баша Мујо! 105
„Ево брате, за мене ђевојка,
„У Уџбару граду бијеломе,
„Ћерка мила од Уџбара бана,
„По имену Тијана ђевојка;
„Кажу, брате, да је љевше нема. 110
„Просило је млого просиоца,
„Седам краља од седам земаља,
„И од мора седам ђенерала,
„Сам је царе проси из Стамбола,
„А не да је отац ни једноме. 115
„Турио је граду на капију,
„Код ђевојке три товара блага,
„Каква блага? све дуката жута,
„Пушта бане коњичку кошију,
„Који прије до ђевојке дође, 120
„Нек добије три товара блага,
„Нека носи три товара блага,
„И нек води банову ђевојку,
„Нек је води, честита му била,
„Нек је љуби кадгод се пробуди; 125
„Но мој брате, буљук-баша Мујо!
„Дај ти мени виловна ђогата,
„Што га таквог у Турчина нема,
„У Турчина нит' у Каурина,
„Да ја идем да трчим кошију; 130
„Ако, Мујо, добијемо ђевојку.
„Уз ђевојку три товара блага;
„Сво ћу благо теби поклонити,
„Ђога ћу ти натраг доводити,
„А ћевојку мени задржати.“ 135
Говори му буљук-баша Мујо:
„О мој брате, Боичић Алија!
„Ја не могу да ђогата дадем;
„Украден је ђогат из Котара,
„Од сердара Јанковић Стојана, 140
„Па ће власи познати ђогата;
„Нећеш доћи, мој брате Алиле!
„Нит' ћеш доћи нит' донијети главе,
„Нит’ довести виловна ђогата,
„А камо ли банову ђевојку, 145
„Уз ђевојку три товара блага."
У глас викну тријест агалара:
„Подај ђога, буљук-баша Мујо!
„Подај ђога свом брату Алилу,
„Нека иде, нек трчи кошију." 150
Онда рече буљук-баша Мујо:
„Узми ђога, мој брате Алиле!
„Узми ђога, појели га вуци,
„Пред џамијом, ђе кдањају Турци."
А то Алил једва дочекао, 155
Оде Туре ђогу у арове,
Па изведе виловна ђогата,
Па не иде одма на кошију;
Води ђога у нову чаршију,
Боји ђога три бијела дана, 160
Од ђогата направи дората.
Па кад Алил обоји ђогата,
Одведе га натраг у арове.
Удра на њ'га седло осмалијско,
Притеже му четири колана, 165
А и пету ибришим-тканицу;
Заузда га ђемом од челика;
Дизгине му на јабуке меће,
Сам се ђогат око куле шеће.
Оде Алил на бијелу кулу, 170
Он се свуче па се преобуче,
Он обуче катанско одјело,
К'о што носе краљеве катане;
А наглаву калпак и челенку,
Па низ леђа плете плетеницу; 175
А на прси три крста удари,
Е три крста од сувога злата,
К'о што носи Виде барјактаре
Од Приморја, од земље питоме.
Па се сигра низ бијелу кулу, 180
А приведе ђога бињектешу,
Са камена коњу на рамена.
Оде Алил буљук-баши Мују,
Па му „селам“ турски називаше.
„Селам“ му је Мујо прихватио: 185
„Да Бог добро, краљева катано!“
Онда рече Боичић Алија:
„Кад ме браћа познати не могу,
„А како ће власи и влахиње?“
Па отале ђога окренуо, 190
Оде Алил у Уџбара града.
А кад дође под банову кулу,
Ал' под кулом дивно коло игра,
И у колу банова ђевојка;
Колико је красна и угледна! 195
Висином је коло надвисила
К дивнијем красом зачинила;
Ту долази Боичић Алија,
Украј кола коња одјашио,
Ђевојкама Бога називао. 200
Од њих тријест једна прихватила,
Прахвати му банова Тијана:
„Да Бог добро, краљева катано!“
Говори јој Боичић Алија:
„О госпођо, банова ђевојко! 205
„Шго ме зовеш краљевом хатаном?
„А ја нисам краљева катана,
„Но сак главом Виде барјаатаре
„Од приморја, од земље питоме;
„Па сам чуо за твоје весеље, 210
„Ђе те отац меће на кошију,
„Па сам дошао, довео дората,
„О ђевојко! да трчим кошију,
„Неби л’ мени ти у срећу пала,
„Да ми будеш уз кољено љуба." 215
А кад зачу банова Тијана,
Алилу је руку пољубила,
Алилова коња прихватила,
Још ђогата по дизгину љуби,
Па ђогату млада говорила: 220
„Дура доро, дура добро моје!
„Ако Бог да и срсћа од Бога,
„Бићу љуба господара твога,
„Господара, Вида барјактара."
Још Алилу млада говорила: 225
„Иди болан, Виде барјактаре!
„Моме бабу на бијелу кулу,
„Иди Виде те се напиј внна."
Оде Алил на банову кулу.
Кад изиђе пред бана на кулу, 230
Кзлпак скида до земље се згиба,
Љуби бана у бијелу руку,
И под баном крстату сеџаду;
Измаче се, двори старијега.
Њега пита од Уџбара бане: 235
„О Бога ти, краљева катано!
„Одкуда си од кога ли града:
„Како ли се по имену кажеш!
„Куд си свога замучио дора,
„Код каква ли добра господара?“ 240
Проговара Боичић Алија:
„Aо бане, драги господару!
„Што ме, бане, називаш катаном
„А ја нисам краљева катана,
„Но сам главом Виде барјактаре; 245
„Па сам чуо за твоје весеље,
„Те ти ћерку мећеш на кошију,
„Па сам дошо, довео дората,
„Драги 6ане! да трчим кошију,
„Неби л' мени Бог и срећа дала, 250
„Да добијем твоју милу ћерку,
„Да ми 6уде уз кољено љуба.“
А кад зачу од Уџбара бане,
Узима га за бијелу руку,
Посади га себи уз кољено 255
У руку му даде чашу вина;
Па Алилу бане говорио:
„Бре аферим! Виде барјактаре!
„Кад си мени дошао на весеље,
„Мојој ћерки да трчиш кошију.“ 260
То Алилу врло мило било,
Седе Алил, мрко пије вино,
Пио вино два бијела дана,
А кад трећи данак освануо,
Повикао са града телале: 265
„Чујете ли по граду делије!
„Кој је годе дошао на кошију
„И довео хата ал' парипа,
„Али какву витку бедевију:
„Нека иде у поље широко, 270
„Скупиле се у поље делије,
„Хоће скоро да трче кошију."
То кад зачу Боичић Алија,
Он се сигра низ банову кулу,
Па изведе ђога из арова, 275
Приведе га биљектеш-камену,
Са камена ђогу на рамена.
Па отиде кроз Уџбара града;
Прнхватити се поља Уџбарскога,
Па кад био насред поља равна, 280
Ал’ у пољу бунар вода ладна,
Код бунара тријест ђевојака,
Муђу њима банова Тијана,
Лице мије грозне сузе лије:
Ђевојка се спрема за кошију. 285
Ту наблизу Алил приходио,
Ђевојкама Бога називао.
Од њих тријест једна прихватила,
Привати му банова Тијана:
„Да Бог добро, Виде барјавтаре." 290
Њој говори Биочић Алија:
„О госпођо, банова ђевојко!
„Каква ти је голема невоља;
„Лице мијеш, грозне сузе лијеш?°
Одговара банова Тијана: 295
„Не питај ме, Виде барјактаре!
„Што ме питаш,кад помоћ' не можеш?
„Бог убио мог рођеног баба,
„Мога баба, од Уџбара бана
„Кад ме роди, што ме не удави? 300
„Но ме рани докле ме одрани,
„Док ђевојка стигох за удају,
„Кад ђевојка стигох за удају,
„Просише ме млоги происоци,
„Седам краља од седам земаља 305
„И од мора седам ђенерала,
„Сам ме царе проси из Стамбола,
„Не даде ме отац ни једноме,
„Но ме данас меће на кошију,
„Да ме газе коњи и јунаци; 310
„Ево дошло на моју кошију,
„Ево дошло шест стотин делија,
„И под њима шест стотина коња,
„Двеста хата, а триста парипа,
„И стотина витких бедевија, 315
„Хоће, Виде, да трче кошију;
„Но то би му болан опростила,
„Чујем, Виде, и људи ми кажу,
„Да су дошла на моју кошију,
„Од рвата два хата алата, 320
„И на њима два лака Маџара;
„Чујем, Виде, и људи ми кажу:
„Од алата бржих коња нема.
„Хоће мене уграбит Маџари,
„И господско лице обљубити. 325
„И то би му болан опростила.
„Чујем, Вкде, и каже ми бабо,
„Да је дошла на моју кошију,
„Каже дошла витка бедевија,
„А на њојзи латинско циганче; 330
„Каже бабо, да је брже нема.
„Хоће мене уграбит циганче,
„И господско лице обљубити.
„И то би му, Виде, опростила.
„Чујем, Виде, а виђела нисам, 335
„Да су дошли на моју кошију,
„Од Стамбола до два коња врана,
„На вранцима до два Арапина;
„Чујем, Виде, да их бржих нема.
„Хоће мене уграбит Арапи, 340
„И господско лице обљубити.
„То му, Виде, опростит не могу.
„Бог убио мог рођеног баба,
„Мога баба од Уџбара бана,
„Кад ме роди, што ме не умори? 345
„Но ме данас меће на кошију."
Проговара Боичић Алија:
„Та не бој се банова ђевојко.
„Ту ће бити и бржијех хоња.“
То изрече Боичић Алија, 350
То изрече, низ поље потече.
А ћевојка натраг ка Уџбару,
Па се пење граду на бедеме
Те Тијана стаде на биљегу. —
Скупише се у поље делије, 355
Усред поља коње наредише.
Кад у врсту коње наместише,
За јунаке гајтан затурише,
Кад рекоше, тада потекоше,
Гајтан паде, коњи потрчаше. 360
Боже мили, на свему ти вала!
А да ти се брате придесити,
Па очима сеир погледати,
Кад потрча шест стотина коња
И на њима шест стотин' делија: 365
Стаде црне земље тутњавина,
Тама с' диже од земље до неба,
Све од паре коњске и јуначке.
Сваки трчи како који може.
Најнапријед беше измакнуо, 370
Добар јунак на коњу дорату,
А на име Боичић Алија:
Колико је Туре измакнуло,
Дуга пушка неби дотурила;
А за њиме витка бедевија, 375
А на њојзи латинско циганче,
Преко поља, те ћера Алила,
Но кад виђе латинско циганче,
Ђе му Алил све диље измиче,
Танко викну латинско циганче, 380
Танко викну, а јасно подвикну:
„Дур делијо, коња пожелио!
„Што га боса ћераш по камењу?
„Спадоше му плоче све четири,
„Из копита црна крвца врца, 385
„Преко поља бојадише траву“
То кад зачу Боичић Алија,
Жао Алилу претила ђогата,
Усред поља ђoгa уставио,
Усред поља коња одјашио, 390
Па загледа плоче на ђогату:
Стајаху му плоче све четири.
Претече га латинско циганче,
И далеко измакну циганче.
То кад виђе Боичић Алија, 395
Он појаши виловна ђогата,
Показа му мамуз од чизама
Преко поља поћера циганче.
Лако ћера, а стиже га брзо,
Ђе га стиже, ту га и остави: 400
Па далеко Алил измакнуо,
Дуга пушка не би дотурила.
A ћера га латинско циганче,
На кобили виткој бедевији.
Виком виче латинско циганче, 405
Танко виче, јасно подвикује:
„Дур делијо! коња пожелио!
„С тога коња и добре ђевојке,
„Миле ћерке од Уџбара бана,
„Хоћеш болан да изгубиш главу; 410
„Пукоше ти четири колана,
„И на коњу ибришим-тканица.“
Ту циганче превари Алила,
Туре беше срца жалостивна,
Жао Алилу претила ђогата, 415
Усред поља ђога уставио,
Усред поља коња одјашио,
Те загледа на коњу колане:
Стајаху му четири колана
Здрава пета ибришим-тканица. 420
Претече га латинско циганче,
На његовој виткој бедевији,
И далеко измаче циганче,
Оно хоће скоро до ђевојке.
Виђе Алил ће га преварише, 425
Па појаши виловна ђогата,
И потеже троструку канџију,
Ком удара виловна ђогата,
Куд га куца, ту му кожа пуца,
Испод коже црна крвца врца. 430
Да је коме стати па гледати,
Како ђого преко поља струже,
Би рекао земље с' ње дотиче,
Но су подањ крила подметнута,
Ћера Алил латинско циганче, 435
Лако ћера, а стиже га брзо,
Ђе га стиже, ту га оставио,
Па претече латинско циганче,
И доћера Алила до ђевојке.
Код ђевојке одјаши ђогата, 440
Прихвати је за бијелу руку,
Па је Алил пољубити шћаше.
Ту се треви Виде барјактаре.
На биљеги ђе ђевојку чува,
Позна Виде Боичић Алију, 445
И познаде крадена ђогата,
Па Алила ухвати за руку,
Удари га дланом по образу
Па Алилу Виде говорио:
„Курво једна, Боичић Алија! 450
„Јеси ли се болан потрошио,
„Док си море ђога обојио,
„Од ђогата правио дората?
„А јеси л' се море потрошио,
„Док купова катанске аљине 455
„К'о што носе краљеве катане?
„Јеси л' више, курво, потрошио,
„Док на прси удари крстове,
„Е три крста од сувога злата,
„Ко што носи Виде барјактаре? 460
„Па се кажеш Виде барјактаре,
„Из приморја, из земље питоме,
„Те ти вараш Српкиње ђевојке“!
Ђути Алил к'о камен студени,
Алил ћути, ништа не говори. 465
Абер оде од Уџбара бану,
Ђе је дошао Боичић Алија,
Из Удбине, из турске крајине,
И довео крадена ђогата.
То кад чуо од Уџбара бане, 470
Лијепо је бане наредио:
Добра ђога коњ'ма у подруме,
А Алила на дно у тамницу
Своју ћерку Тијану ђевојку.
Поклонио Виду барјактару. 475
Датотека:Murat Sipan vinjeta.jpg
