Košija od Udžbara bana
(Iz Gruže)
Vala Bogu, vala jedinome,
Odkako je svijet postanuo,
Ljevši cvijet nije procvatio,
K'o što kažu u Udžbaru gradu,
Đerku milu od Udžbara bana 5
A na ime Tijanu đevojku.
Ljevše kažu u svijetu nema.
Rasla cura u kavezu svome
Kažu rasla šesnajest godina,
Ne viđela sunca ni mjeseca 10
Za punijeh šesnajest godina,
Dok narasla cura za udaju,
Nagojila lice za ljubljenje
Nabjelila grlo za grljenje.
Pa kakva je banova Tijana, 15
Kažu ljevša no iz gore vila.
Nju mi češlja sedam češljalica,
A pletu je devet pletilica.
Na đevojci divno odijelo,
Što na njojzi košulja bijaše, 20
Do pojasa sva od čista zlata,
Od pojasa od bijele svile.
Na đevojci gaće od kadive,
Postavljene sa mišom morskijem
Kad đevojka po kavezu šeće, 25
Da gospođu gaće ie utiru;
Na nogama mestve i papuče,
Obadvije zlatom izvezene,
Obadvije srebrom potkovane;
Jedna glava, devet perišana; 30
Jedne uši, četvore minđuše
Jedno grlo, a dva istivana;
O grlu joj četiri đerdana,
Dva od zlata a dva od bisera;
Jedno srce četvore tkanice. 35
Veđe su joj morske pijavice;
Trepavnce, krila lastavice;
Oči su joj dva draga kamena;
Dva obraza, dva đula rumena;
Sitni zubi, dva niza bisera: 40
Medna usta kutija šećera.
Kad govora kandar biser broji,
Kad se smije kandar sunce grije,
Kada hodi kandar kolo vodi.
Pa kakva je banova đevojka, 45
Da je 'nake u svijetu nema,
U svih sedam vlaških kraljevina,
I svoj butun turskoj carevini.
Nju mi prose mlogi prosioci:
Sedam kralja od sedam zemalja, 50
I od mora sedam đenerala,
Sam je care prosi iz Stambola;
Tom je bane ne da ni jednome.
No je tura gradu na kapiju,
Kod đevojke tri tovara blaga, 55
Kakva blaga? sve dukata žuta:
Pušta bane konjičku košiju,
Koji prije do đevojke dođe.
Nek dobije tri tovara blaga.
Neka nosi tri tovara blaga, 60
Neka vodi banovu đevojku,
Nek je vodi, čestita mu bila,
Nek je ljubi kadgod se probudi.
To se čudo na daleko čulo,
Začulo se u tursku Udbinu, 65
U Udbinu, u tursku krajinu,
Začuo je Boičić Alija.
Kako čuo, na noge skočio,
Pa otrča Ture niz Udbinu,
Traži Ture svoga brata Muja, 70
Dokle Muja u kavani nađe,
Sa njegovi trijest agalara.
Sede Turci, mrku kafu piju,
Tutun puše, a dimom se guše.
Tu im Alil turski „selám“ viče. 75
Bemu Turci „selam“ prihvatiše;
„Da bog dobro, Boičić Alija.“
Svijem Alil poljubio ruke,
Svome bratu, buljuk-baši Muju,
Poljubi mu ruke i koljeno, 80
Izmače se Boičić Alija,
Izmače se, dvori agalara.
U glas viknu trijest agalara:
„O naš brate, buljuk-baša Mujo!
„Što ne ženiš svog brata Alila? 85
„Ali nemaš za ženidbu blaga?
„Ali nemož' da đevojku nađeš?
„Ao Mujo, naša starešino!
„Ako ti je nestanulo blago,
„Evo u nas trijest agalara, 90
„Svaki će ti pozajmiti blaga;
„Ako ne mož' da đevojku nađeš,
„Evo u nas trijest agalara,
„Svaki ima po jednu đevojku,
„Koi seku koji milu ćerku, 95
„Svak će dati Alilu đevojku;
„Hajde ženi svog brata Alila."
Al’ govori buljuk-baša Mujo:
„Vala Turci trijest agalara,
„Vala vama na vaše dukate, 100
„Dosta imam u riznici blaga,
„No ne mogu da nađem đevojku,
„Zato brata oženio nisam."
Onda rečv Boičić Alija:
„O moj brate, buljuk-baša Mujo! 105
„Evo brate, za mene đevojka,
„U Udžbaru gradu bijelome,
„Ćerka mila od Udžbara bana,
„Po imenu Tijana đevojka;
„Kažu, brate, da je ljevše nema. 110
„Prosilo je mlogo prosioca,
„Sedam kralja od sedam zemalja,
„I od mora sedam đenerala,
„Sam je care prosi iz Stambola,
„A ne da je otac ni jednome. 115
„Turio je gradu na kapiju,
„Kod đevojke tri tovara blaga,
„Kakva blaga? sve dukata žuta,
„Pušta bane konjičku košiju,
„Koji prije do đevojke dođe, 120
„Nek dobije tri tovara blaga,
„Neka nosi tri tovara blaga,
„I nek vodi banovu đevojku,
„Nek je vodi, čestita mu bila,
„Nek je ljubi kadgod se probudi; 125
„No moj brate, buljuk-baša Mujo!
„Daj ti meni vilovna đogata,
„Što ga takvog u Turčina nema,
„U Turčina nit' u Kaurina,
„Da ja idem da trčim košiju; 130
„Ako, Mujo, dobijemo đevojku.
„Uz đevojku tri tovara blaga;
„Svo ću blago tebi pokloniti,
„Đoga ću ti natrag dovoditi,
„A ćevojku meni zadržati.“ 135
Govori mu buljuk-baša Mujo:
„O moj brate, Boičić Alija!
„Ja ne mogu da đogata dadem;
„Ukraden je đogat iz Kotara,
„Od serdara Janković Stojana, 140
„Pa će vlasi poznati đogata;
„Nećeš doći, moj brate Alile!
„Nit' ćeš doći nit' donijeti glave,
„Nit’ dovesti vilovna đogata,
„A kamo li banovu đevojku, 145
„Uz đevojku tri tovara blaga."
U glas viknu trijest agalara:
„Podaj đoga, buljuk-baša Mujo!
„Podaj đoga svom bratu Alilu,
„Neka ide, nek trči košiju." 150
Onda reče buljuk-baša Mujo:
„Uzmi đoga, moj brate Alile!
„Uzmi đoga, pojeli ga vuci,
„Pred džamijom, đe kdanjaju Turci."
A to Alil jedva dočekao, 155
Ode Ture đogu u arove,
Pa izvede vilovna đogata,
Pa ne ide odma na košiju;
Vodi đoga u novu čaršiju,
Boji đoga tri bijela dana, 160
Od đogata napravi dorata.
Pa kad Alil oboji đogata,
Odvede ga natrag u arove.
Udra na nj'ga sedlo osmalijsko,
Priteže mu četiri kolana, 165
A i petu ibrišim-tkanicu;
Zauzda ga đemom od čelika;
Dizgine mu na jabuke meće,
Sam se đogat oko kule šeće.
Ode Alil na bijelu kulu, 170
On se svuče pa se preobuče,
On obuče katansko odjelo,
K'o što nose kraljeve katane;
A naglavu kalpak i čelenku,
Pa niz leđa plete pletenicu; 175
A na prsi tri krsta udari,
E tri krsta od suvoga zlata,
K'o što nosi Vide barjaktare
Od Primorja, od zemlje pitome.
Pa se sigra niz bijelu kulu, 180
A privede đoga binjektešu,
Sa kamena konju na ramena.
Ode Alil buljuk-baši Muju,
Pa mu „selam“ turski nazivaše.
„Selam“ mu je Mujo prihvatio: 185
„Da Bog dobro, kraljeva katano!“
Onda reče Boičić Alija:
„Kad me braća poznati ne mogu,
„A kako će vlasi i vlahinje?“
Pa otale đoga okrenuo, 190
Ode Alil u Udžbara grada.
A kad dođe pod banovu kulu,
Al' pod kulom divno kolo igra,
I u kolu banova đevojka;
Koliko je krasna i ugledna! 195
Visinom je kolo nadvisila
K divnijem krasom začinila;
Tu dolazi Boičić Alija,
Ukraj kola konja odjašio,
Đevojkama Boga nazivao. 200
Od njih trijest jedna prihvatila,
Prahvati mu banova Tijana:
„Da Bog dobro, kraljeva katano!“
Govori joj Boičić Alija:
„O gospođo, banova đevojko! 205
„Šgo me zoveš kraljevom hatanom?
„A ja nisam kraljeva katana,
„No sak glavom Vide barjaatare
„Od primorja, od zemlje pitome;
„Pa sam čuo za tvoje veselje, 210
„Đe te otac meće na košiju,
„Pa sam došao, doveo dorata,
„O đevojko! da trčim košiju,
„Nebi l’ meni ti u sreću pala,
„Da mi budeš uz koljeno ljuba." 215
A kad začu banova Tijana,
Alilu je ruku poljubila,
Alilova konja prihvatila,
Još đogata po dizginu ljubi,
Pa đogatu mlada govorila: 220
„Dura doro, dura dobro moje!
„Ako Bog da i srsća od Boga,
„Biću ljuba gospodara tvoga,
„Gospodara, Vida barjaktara."
Još Alilu mlada govorila: 225
„Idi bolan, Vide barjaktare!
„Mome babu na bijelu kulu,
„Idi Vide te se napij vnna."
Ode Alil na banovu kulu.
Kad iziđe pred bana na kulu, 230
Kzlpak skida do zemlje se zgiba,
Ljubi bana u bijelu ruku,
I pod banom krstatu sedžadu;
Izmače se, dvori starijega.
Njega pita od Udžbara bane: 235
„O Boga ti, kraljeva katano!
„Odkuda si od koga li grada:
„Kako li se po imenu kažeš!
„Kud si svoga zamučio dora,
„Kod kakva li dobra gospodara?“ 240
Progovara Boičić Alija:
„Ao bane, dragi gospodaru!
„Što me, bane, nazivaš katanom
„A ja nisam kraljeva katana,
„No sam glavom Vide barjaktare; 245
„Pa sam čuo za tvoje veselje,
„Te ti ćerku mećeš na košiju,
„Pa sam došo, doveo dorata,
„Dragi 6ane! da trčim košiju,
„Nebi l' meni Bog i sreća dala, 250
„Da dobijem tvoju milu ćerku,
„Da mi 6ude uz koljeno ljuba.“
A kad začu od Udžbara bane,
Uzima ga za bijelu ruku,
Posadi ga sebi uz koljeno 255
U ruku mu dade čašu vina;
Pa Alilu bane govorio:
„Bre aferim! Vide barjaktare!
„Kad si meni došao na veselje,
„Mojoj ćerki da trčiš košiju.“ 260
To Alilu vrlo milo bilo,
Sede Alil, mrko pije vino,
Pio vino dva bijela dana,
A kad treći danak osvanuo,
Povikao sa grada telale: 265
„Čujete li po gradu delije!
„Koj je gode došao na košiju
„I doveo hata al' paripa,
„Ali kakvu vitku bedeviju:
„Neka ide u polje široko, 270
„Skupile se u polje delije,
„Hoće skoro da trče košiju."
To kad začu Boičić Alija,
On se sigra niz banovu kulu,
Pa izvede đoga iz arova, 275
Privede ga biljekteš-kamenu,
Sa kamena đogu na ramena.
Pa otide kroz Udžbara grada;
Prnhvatiti se polja Udžbarskoga,
Pa kad bio nasred polja ravna, 280
Al’ u polju bunar voda ladna,
Kod bunara trijest đevojaka,
Muđu njima banova Tijana,
Lice mije grozne suze lije:
Đevojka se sprema za košiju. 285
Tu nablizu Alil prihodio,
Đevojkama Boga nazivao.
Od njih trijest jedna prihvatila,
Privati mu banova Tijana:
„Da Bog dobro, Vide barjavtare." 290
Njoj govori Biočić Alija:
„O gospođo, banova đevojko!
„Kakva ti je golema nevolja;
„Lice miješ, grozne suze liješ?°
Odgovara banova Tijana: 295
„Ne pitaj me, Vide barjaktare!
„Što me pitaš,kad pomoć' ne možeš?
„Bog ubio mog rođenog baba,
„Moga baba, od Udžbara bana
„Kad me rodi, što me ne udavi? 300
„No me rani dokle me odrani,
„Dok đevojka stigoh za udaju,
„Kad đevojka stigoh za udaju,
„Prosiše me mlogi proisoci,
„Sedam kralja od sedam zemalja 305
„I od mora sedam đenerala,
„Sam me care prosi iz Stambola,
„Ne dade me otac ni jednome,
„No me danas meće na košiju,
„Da me gaze konji i junaci; 310
„Evo došlo na moju košiju,
„Evo došlo šest stotin delija,
„I pod njima šest stotina konja,
„Dvesta hata, a trista paripa,
„I stotina vitkih bedevija, 315
„Hoće, Vide, da trče košiju;
„No to bi mu bolan oprostila,
„Čujem, Vide, i ljudi mi kažu,
„Da su došla na moju košiju,
„Od rvata dva hata alata, 320
„I na njima dva laka Madžara;
„Čujem, Vide, i ljudi mi kažu:
„Od alata bržih konja nema.
„Hoće mene ugrabit Madžari,
„I gospodsko lice obljubiti. 325
„I to bi mu bolan oprostila.
„Čujem, Vkde, i kaže mi babo,
„Da je došla na moju košiju,
„Kaže došla vitka bedevija,
„A na njojzi latinsko ciganče; 330
„Kaže babo, da je brže nema.
„Hoće mene ugrabit ciganče,
„I gospodsko lice obljubiti.
„I to bi mu, Vide, oprostila.
„Čujem, Vide, a viđela nisam, 335
„Da su došli na moju košiju,
„Od Stambola do dva konja vrana,
„Na vrancima do dva Arapina;
„Čujem, Vide, da ih bržih nema.
„Hoće mene ugrabit Arapi, 340
„I gospodsko lice obljubiti.
„To mu, Vide, oprostit ne mogu.
„Bog ubio mog rođenog baba,
„Moga baba od Udžbara bana,
„Kad me rodi, što me ne umori? 345
„No me danas meće na košiju."
Progovara Boičić Alija:
„Ta ne boj se banova đevojko.
„Tu će biti i bržijeh honja.“
To izreče Boičić Alija, 350
To izreče, niz polje poteče.
A ćevojka natrag ka Udžbaru,
Pa se penje gradu na bedeme
Te Tijana stade na biljegu. —
Skupiše se u polje delije, 355
Usred polja konje narediše.
Kad u vrstu konje namestiše,
Za junake gajtan zaturiše,
Kad rekoše, tada potekoše,
Gajtan pade, konji potrčaše. 360
Bože mili, na svemu ti vala!
A da ti se brate pridesiti,
Pa očima seir pogledati,
Kad potrča šest stotina konja
I na njima šest stotin' delija: 365
Stade crne zemlje tutnjavina,
Tama s' diže od zemlje do neba,
Sve od pare konjske i junačke.
Svaki trči kako koji može.
Najnaprijed beše izmaknuo, 370
Dobar junak na konju doratu,
A na ime Boičić Alija:
Koliko je Ture izmaknulo,
Duga puška nebi doturila;
A za njime vitka bedevija, 375
A na njojzi latinsko ciganče,
Preko polja, te ćera Alila,
No kad viđe latinsko ciganče,
Đe mu Alil sve dilje izmiče,
Tanko viknu latinsko ciganče, 380
Tanko viknu, a jasno podviknu:
„Dur delijo, konja poželio!
„Što ga bosa ćeraš po kamenju?
„Spadoše mu ploče sve četiri,
„Iz kopita crna krvca vrca, 385
„Preko polja bojadiše travu“
To kad začu Boičić Alija,
Žao Alilu pretila đogata,
Usred polja đoga ustavio,
Usred polja konja odjašio, 390
Pa zagleda ploče na đogatu:
Stajahu mu ploče sve četiri.
Preteče ga latinsko ciganče,
I daleko izmaknu ciganče.
To kad viđe Boičić Alija, 395
On pojaši vilovna đogata,
Pokaza mu mamuz od čizama
Preko polja poćera ciganče.
Lako ćera, a stiže ga brzo,
Đe ga stiže, tu ga i ostavi: 400
Pa daleko Alil izmaknuo,
Duga puška ne bi doturila.
A ćera ga latinsko ciganče,
Na kobili vitkoj bedeviji.
Vikom viče latinsko ciganče, 405
Tanko viče, jasno podvikuje:
„Dur delijo! konja poželio!
„S toga konja i dobre đevojke,
„Mile ćerke od Udžbara bana,
„Hoćeš bolan da izgubiš glavu; 410
„Pukoše ti četiri kolana,
„I na konju ibrišim-tkanica.“
Tu ciganče prevari Alila,
Ture beše srca žalostivna,
Žao Alilu pretila đogata, 415
Usred polja đoga ustavio,
Usred polja konja odjašio,
Te zagleda na konju kolane:
Stajahu mu četiri kolana
Zdrava peta ibrišim-tkanica. 420
Preteče ga latinsko ciganče,
Na njegovoj vitkoj bedeviji,
I daleko izmače ciganče,
Ono hoće skoro do đevojke.
Viđe Alil će ga prevariše, 425
Pa pojaši vilovna đogata,
I poteže trostruku kandžiju,
Kom udara vilovna đogata,
Kud ga kuca, tu mu koža puca,
Ispod kože crna krvca vrca. 430
Da je kome stati pa gledati,
Kako đogo preko polja struže,
Bi rekao zemlje s' nje dotiče,
No su podanj krila podmetnuta,
Ćera Alil latinsko ciganče, 435
Lako ćera, a stiže ga brzo,
Đe ga stiže, tu ga ostavio,
Pa preteče latinsko ciganče,
I doćera Alila do đevojke.
Kod đevojke odjaši đogata, 440
Prihvati je za bijelu ruku,
Pa je Alil poljubiti šćaše.
Tu se trevi Vide barjaktare.
Na biljegi đe đevojku čuva,
Pozna Vide Boičić Aliju, 445
I poznade kradena đogata,
Pa Alila uhvati za ruku,
Udari ga dlanom po obrazu
Pa Alilu Vide govorio:
„Kurvo jedna, Boičić Alija! 450
„Jesi li se bolan potrošio,
„Dok si more đoga obojio,
„Od đogata pravio dorata?
„A jesi l' se more potrošio,
„Dok kupova katanske aljine 455
„K'o što nose kraljeve katane?
„Jesi l' više, kurvo, potrošio,
„Dok na prsi udari krstove,
„E tri krsta od suvoga zlata,
„Ko što nosi Vide barjaktare? 460
„Pa se kažeš Vide barjaktare,
„Iz primorja, iz zemlje pitome,
„Te ti varaš Srpkinje đevojke“!
Đuti Alil k'o kamen studeni,
Alil ćuti, ništa ne govori. 465
Aber ode od Udžbara banu,
Đe je došao Boičić Alija,
Iz Udbine, iz turske krajine,
I doveo kradena đogata.
To kad čuo od Udžbara bane, 470
Lijepo je bane naredio:
Dobra đoga konj'ma u podrume,
A Alila na dno u tamnicu
Svoju ćerku Tijanu đevojku.
Poklonio Vidu barjaktaru. 475
Datoteka:Murat Sipan vinjeta.jpg
