Кинџалу

Кинџалу (Кинжалъ)  (1896)  Писац: Михаил Љермонтов, преводилац: Јован Дучић

Ја љубим тебе челични кинџалу
Хладни и св’јетли друже мојих дана,
Ђурђијанац мрачни ковао је тебе,
А оштрио Черкез за грозних мегдана.

Лилејина рука дала те је мени,
У знак успомене, на растанка часу,
Али крвца најпр’је не потече на те
Него св’јетла суза по теби се расу.

Кад на мени црне засташе јој очи
И дубоко тугом испуњене тајном,
Час дивотно мрачне, час ведре и јасне —
Ко оштрица твоја према огњу сјајном...

Дала ми те, да ми сапутником будеш
И вјечно ме сјећаш кроза бурне сате! —
Да, остаћу вјеран и тврд бићу душом,
Ко ти, хладни друже и челични брате!

Извор

1896. Зора, лист за забаву, поуку и књижевност. Година прва. стр. 293.