Калуђеру, вера превртљива
Поруби ми, моја мила селе,
Четир ове марамице беле,
Калуђер сам, па никога немам,
А сутра се журно на пут спремам.
Кад се вратим, моја мила селе,
Навешћеш ми на махрами име,
Да се могу поносити с чиме.
За ту твоју успомену вељу
И за твоје превелике труде,
Срце моје нек ти плата буде. -
„Калуђеру, веро превртљива,
„Куд се ниси ти по свету вер'о,
„Па зар себи ти не нађе друге,
„Да ти братске учини услуге?
„Заман молба, реч је света моја,
„Манастир је вереница твоја,
„Књиге дивне, свето јеванђеље.“
Извор
уредиБ.М. 1875. Српске народне песме. Панчево, Наклада и штампарија браће Јовановића. стр. 38.