Kaluđeru, vera prevrtljiva

Porubi mi, moja mila sele,
Četir ove maramice bele,
Kaluđer sam, pa nikoga nemam,
A sutra se žurno na put spremam.
Kad se vratim, moja mila sele,
Navešćeš mi na mahrami ime,
Da se mogu ponositi s čime.
Za tu tvoju uspomenu velju
I za tvoje prevelike trude,
Srce moje nek ti plata bude. -
„Kaluđeru, vero prevrtljiva,
„Kud se nisi ti po svetu ver'o,
„Pa zar sebi ti ne nađe druge,
„Da ti bratske učini usluge?
„Zaman molba, reč je sveta moja,
„Manastir je verenica tvoja,
„Knjige divne, sveto jevanđelje.“

Izvor

uredi

B.M. 1875. Srpske narodne pesme. Pančevo, Naklada i štamparija braće Jovanovića. str. 38.