Кад сватови седну за трпезу

* * *


Кад сватови седну за трпезу

(Бокешка.)

Истече јасан мјесече,
А за њим зв'језда даница.
Говори зв'језда даница:
„Причекај, јасан мјесече!“
Говори јасан мјесече: 5
„Немам те каде чекати,
У граду ми је наранча
А под наранчом постеља,
Свакога цв'јећа насута,
Највише руже румене 10
И виолице црвене
И те јабуке бијеле.
На њој ми спава млад Јово,
На руци му је ђевојка
Лијепа Маре невјеста. 15
Попухну вјетрић са мора
Окруни цв'јетак наранче,
Паде ми Мари на лице:
Стала је млада проклињат':
Нека те, нека, наранчо! 20
Ти доста цв'јета ћетала
А мало рода родила,
Кад ми се не даш наспати
Мојему рабру на руци! —
А кад се млада размишље, 25
Стаде наранчу отклињат':
Нека те, моја наранчо!
Ти доста цвјета ћетала,
Још више рода родила,
Кад ми се не даш омразит’ 30
Раброву татку и мајци!“

Датотека:Murat Sipan vinjeta.jpg


Референце

Извор

Српске народне песме (женске), већином их у Славонији скупио Ђорђе Рајковић. Издала "Матица српска", у Новоме Саду у штампарији Игњата Фукса, 1869., стр. 108-109.