И ХРАБРИШ МЕ...
И храбриш ме, и тешиш ме,
И мелемом слатка нада,
Завијаш ми тешке ране
Осетљива срца млада.
И грлиш ме завидљивим,
Пламенитим загрљајем —
И љубиш ме замедљапним
Мирисавим пољубљајем.
И осећам живе пламе,
Што на усти моји горе,
И топим се од слађаних
Загрљаја, рајски створе!
И верујем, да ме волиш,
Да не збиваш шалу мноме,
Да ћеш вавек мој луч бити
У животу теретноме.
Ал' за то ми у грудима
Сваки час нов пелен ниче,
А слутња ми срце кида
Као соко благо тиче.
Све је залуд! све бадава!
Не могу си преставити:
Да ј' истина, да ћу и ја
За живота сретан бити!
