I HRABRIŠ ME...
I hrabriš me, i tešiš me,
I melemom slatka nada,
Zavijaš mi teške rane
Osetljiva srca mlada.
I grliš me zavidljivim,
Plamenitim zagrljajem —
I ljubiš me zamedljapnim
Mirisavim poljubljajem.
I osećam žive plame,
Što na usti moji gore,
I topim se od slađanih
Zagrljaja, rajski stvore!
I verujem, da me voliš,
Da ne zbivaš šalu mnome,
Da ćeš vavek moj luč biti
U životu teretnome.
Al' za to mi u grudima
Svaki čas nov pelen niče,
A slutnja mi srce kida
Kao soko blago tiče.
Sve je zalud! sve badava!
Ne mogu si prestaviti:
Da j' istina, da ću i ja
Za života sretan biti!
