Исусово детињство
| Исусово детињство Писац: Јакоб Лорбер |
| Изворник »Die Jugend Jesu« под насловом »Исусово детињство – Јеванђеље Јаковљево о Исусовом детињству од времена када је Јосип Марију узео себи« (свега 18 глава од 300) превео Илија П. Петровић |
Јаков, син Јосипов, све је то забележио, али је временом било толико изобличено да није било дозвољено да као веродостојно уђе у Писмо. Ја ћу ти, пак, дати право Јеванђеље Јаковљево, али само почев од горе споменутога времена јер је Јаков био преузео и Маријину биографију од рођења као и Јосипову. Тако почни прво поглавље:
1
1 Јосип је пак био упошљен изградњом куће у крају између Назарета и Јерусалима.
2 То је здање градио ради конака угледан Јерусалимљанин јер Назарећани на путу за Јерусалим нису имали коначиште.
3 Марија, која је у храму васпитавана, сазрела је, па ју је требало по Мојсијевом закону дати ван њега.
4 Беху весници изаслати по свој Јудеји како би разгласили да оци дођу, те да, ако би се који од њих нашао достојан, прими девојчицу у свој дом.
5 Када ова вест доспе и до Јосипових ушију, спусти своју секиру, па пожури у Јерусалим у храм на место окупљања и саветовања.
6 Након три дана поново се састаше пријављеници на предодређеноме месту, па сваки молитеље за Марију – по одредби – пружи свештенику свежу гранчицу љиљана, а свештеник затим са гранчицама оде у сам храм да се тамо моли.
7 Завршивши молитву изиђе са гранчицама, па врати свакоме своју.
8 Све гранчице убрзо попримише мрље, само задња, Јосипу уручена, оста свежа, без мана.
9 Узнегодоваше пак неколицина прогласивши проверу пристрасном и према томе неважећом захтевајући некакву другу којом не би могли да се врше никакви испади.
10 Свештеник, због тога помало узнемирен, пошаље по Марију и давши јој у руке голубицу, замоли је да стане у средину међу пријављенике да оданде пусти голубицу да одлети.
11 И рече још пре пуштања голубице: “Гле, кривотумачи знакова Јеховиних! Ова голубица је невина и чиста животиња и не слуша наш договор,
12 већ једино живи у вољи Господњој и разуме једино свемоћни језик Божји.
13 Подигните ваше гранчице увис. На чију гранчицу голубица слети када је девочица пусти и на чију се главу спусти, тај нека узме Марију.”
14 Овим беху сви задовољни говорећи: “Јест, то нека буде поуздан знак.”
15 У том Марија по свештениковој наредби пусти голубицу, а животиња одлетевши до Јосипа слете на његову гранчицу а оданде одмах и на његову главу.
16 На то свештеник рече: “Тако би Господња воља. Теби, честити занатлијо, припао је несумњив жреб да примиш девицу Господњу. Зато је узми сада, у име Господње, за даљни надзор у свој честити дом. Амин.”
17 Чувши то пак Јосип, рече свештенику: “Помазани слуго Господњи по закону Мојсијевом, верноме слузи Господа Бога над Војскама, ја сам већ старац и имам код куће одрасле синове и већ дуго сам удовац, ох, има да постанем ругло пред синовима Израиљевим ако примим девојчицу у свој дом.
18 Зато промени још једном избор и дозволи да се нађем ван да не будем међу пријављеницима.”
19 Но свештеник подиже руку говорећи: “Јосипе! Бој се Господа Бога! Зар не знаш шта је учинио Датану, Кореху и Авирону?
20 Гле, земља се отвори прогутавши их, противнике Божје. Зар мислиш да се теби то не би догодило?
21 Ја ти кажем: Видео си несумњив знак Господњи, буди дакле послушан Господу, који је свемоћан и праведан и који свагда строго кажњава отпаднике, који се противе Његовој вољи.
22 Не будеш ли тако поступио, онда нека јако стрепи твој дом да Господ твоме дому не би учинио како је учинио Датану, Кореху и Авирону.”
23 Тада се Јосип врло уплаши те с великим страхом рече свештенику: “Онда се моли за мене не би ли ми Господ поново био милостив и милосрдан, па ми дај девицу Господњу по Његовој вољи.”
24 Тада свештеник уђе да се моли за Јосипа пред Светињом над Светињама – и Господ рече свештенику који се молио:
25 “Не жалости Ми човека којега Сам изабрао, јер праведнијега нема да ходи у Израелу и на свој земљи и пред Мојим вечитим престољем на свим небесима.
26 Врати се, па дај девицу, коју Сам Ја Сам васпитавао, највећем праведнику међу људима.”
27 На то свештеник, ударајући се о прса, проговори: “О Господе, свемоћни Боже Аврахама, Исака и Јакова, буди мени, грешнику пред Тобом милосрдан, јер сада сам спознао да хоћеш потражити Свој народ.”
28 Затим свештеник устаде, изиђе, те даде, благосиљајући у имену Господњем, девојчицу уплашеноме Јосипу,
29 па рече: “Јосипе, праведан си пред Господом, зато те је изабрао међу многима хиљадама. Због тога пођи сада у миру. Амин.”
30 И Јосип узе Марију говорећи: “Нека буде свагда света и једина воља мога Бога, мога Господа. Шта Ти дајеш, о Господе, свагда јесте сâмо добро и зато хоћу радо и вољно узети Твој дар из Твоје руке. Али благослови је за мене и мене за њу да би јој био достојан пред Тобом сада и увек. Твоја воља да буде. Амин.”
31 И рекавши то пред Господом би ојачан у срцу, па оде са Маријом из храма одвевши је у крај Назарећански, а тамо у своју сиромашну кућу.
32 Међутим, Јосипа је чекао посао, због тога овога пута у своме дому није оклевао те рече Марији:
33 “Марија, гле, узео сам те к себи по Божјој вољи из храма Господњег, мога Бога. Али сада не могу остати с тобом чувајући те, него оставивши те морам отићи на градилиште, на место које сам ти показао на путовању.
34 Али гле, због тога нећеш остати сама у кући јер имам блиску рођаку, која има кућу без земље. Она је побожна и праведна, она ће бити уз тебе, а биће уз тебе и мој најмлађи син и милост Божја, и Божји благослов неће те напуштати.
35 А када се ускоро вратим са својим синовима бићу ти водич на путевима Господњим. А Господ Бог ће сада бдети над тобом и мојим домом. Амин.”
2
1 У то време би потребан још један застор у храму да би прекривао оштећења, јер стари је ту и тамо већ био јако трошан.
2 Зато свештеници држаху саветовање говорећи: “Да сашијемо застор у храму Господњему који би прекривао оштећења.
3 Јер би Господ могао доћи данас или сутра као што је написано. Како ли бисмо стајали пред Њим када нађе да смо храм толико запустили?”
4 Првосвештеник пак рече: “Не судите тако слепо, као да Господ, Којега је светиња у храму, не зна какво је стање са храмом.
5 Ипак ми позовите седам чистих девица из племена Давидова да одржимо жреб ради расподеле посла.”
6 Затим отидоше слуге да траже девице из племена Давидова, и с муком нађоше једва шест и јавише првосвештенику.
7 Првосвештеник се пак сети да је Марија, која је тек пре неколико недеља предата Јосипу на надзор, такође из племена Давидова, па одмах обавести слуге.
8 И отишавши слуге јавише Јосипу, па он оде те доведе Марију поново у храм вођен слугама храма.
9 Скупиле се пак девице у предворју, дође првосвештеник и одведе их у храм Господњи.
10 Скупљени у храму Господњем, проговори првосвештеник говорећи:
11 Слушајте, девице из племена Давидова, који је по вољи Господњој одредио да танани посао на застору, који раздваја Светињу над светињама од храма, свагда треба да израђују девице из његовог племена,
12 и да се по његовој опоруци разнолики посао расподели жребом те да свака девица изради свој посао на најбољи могући начин по својој могућности.
13 Погледајте, пред вама је трошни застор, а овде на златноме столу већ леже разноврсне необрађене твари спремне за израду.
14 Видите да је такав рад нужан. Зато ми сада жребајте како би се показало која ће од вас прести златну врвцу, која амиантну и памучну,
15 која свилену, па боје зумбула, те скерлет и прави гримиз?”
16 И девице стидљиво жребаху докле се првосвештеник молио над њима. Завршивши жреб по предодређеноме реду, показа се како треба расподелити рад.
17 И припаде девици Марији, кћери Ане и Јоакима, жребом, скерлет и прави гримиз.
18 А девица, захваливши Богу на таквом признању милостивом и доделивању похвалнога рада на Његову славу, узе рад и упути се у пратњи Јосиповој поново кући.
19 Дошавши кући латила се Марија радосно посла. А Јосип, препоручивши јој да буде вредна, благослови је и оде на своје градилиште.
20 А то се све догодило у исто време када је Захарија, кадивши у храму, онемео, и то због својега малога неверовања. Зато на његово место би изабран заменик под којим је одржан жреб.
21 А Марија је била у роду, како са Захаријом, тако и са његовим замеником, па зато би двоструко вредна еда би што пре, по свој прилици прва, завршила свој посао.
22 Али нипошто се није толико трудила ради неке почасти, већ само зато да би по својој замисли Господу Богу причинила велику радост и да што пре и што боље заврши свој посао.
23 Најпре је на ред дошао скерлет, који се мора прести великом пажњом да врвца ту или тамо не би била дебља или тања.
24 Великим је умећем Марија прела скерлетну врвцу, тако да се свако који би дошао у Јосипов дом изнад свега чудио изузетном спретношћу Маријином.
25 У кратком времену од три дана заврши Марија са скерлетом, па се одмах латила гримиза. Будући да га је требало често овлажити, морала је све време узимати крчаг и ићи по воду.
3
1 А једнога петка, изјутра, Марија поново узевши крчаг отиде да га напуни водом, и чуј, неки глас јој се обрати:
2 “Здраво, милошћу Господњом богата. Господ је с тобом, благословена међу женама.”
3 Али Марија се врло уплаши таквог гласа пошто не знађаше откуд долази, па се окрену на десно, на лево, али никога не узможе открити који би говорио с њом.
4 Зато јој би још страшније, па журно узе пун крчаг и побегне у кућу.
5 Дошла дрхтећи, спусти крчаг на страну, па узевши гримиз у руке, седе на своју наслоњачу марљиво настављајући да преде гримиз.
6 Али једва се поново снашла у своме раду, гле, већ стоји весник Господњи пред марљивом девицом и говори јој:
7 “Не бој се, Марија, јер си нашла бескрајну и велику милост пред Господњим лицем. Гле, затруднећеш речју Божјом.”
8 Чула то Марија, поче размишљати о тим речима, али, не могавши схватити њихов смисао, рече анђелу:
9 “Како ли ће се то догодити када још нисам удата за неког човека и нисам још упознала човека који би ме узео да онда, као и друге жене, затрудним и родим?”
10 А анђео рече Марији: “Слушај, изабрана девице Господња. Нема тако да се догоди, већ моћ Господња ће те засенити.
11 Зато ће се Свето, што се од тебе роди, звати Син Свевишњега.
12 А ти ћеш Њему, када се из тебе роди, дати име Исус јер ће избавити свој народ од свег греха и суда и вечне смрти.”
13 А Марија паде пред анђелом говорећи: “Гле, ја сам служавка Господња, зато да ми буде по Његовој вољи и по твојим речима.” – На то анђео нестаде, а Марија се опет латила свога посла.
4
1 Како анђео неста, стаде Марија славити и хвалити Господа Бога говорећи у своме срцу:
2 Ох, шта ли сам пред Тобом, о Господе, да ми хоћеш учинити такву милост?
3 Требам затруднети не спознавши човека, јер шта ли ја знам шта је разлика између мене и човека.
4 Зар знам шта ли је у истину бити трудна? Ох Господе! Гле, дакако да не знам.
5 Зар знам шта ли је када се каже: ‘Гле, жена рађа’? – О Господе, погледај ме милостиво, па ја сам само четрнаестогодишња девојчица и само сам о томе чула, а ипак не знам ништа.
6 Ах, јадна ја! Како ли ће ми само бити када будем трудна не знајући какво је то стање?
7 Шта ли ће на то рећи отац Јосип када му кажем или приметивши да сам трудна?
8 Нешто страшно, ваљда, неће бити та трудноћа, поготово када неку слушкињу, као негда Сару, Сам Господ за то изабере?
9 А ионако сам често чула и видела у храму да се жене много радују када затрудне.
10 Дакле, трудноћа мора да је нешта врло добра и изнад свега блажена и сигурно ћу се и ја радовати када ми Бог дâ да будем трудна.
11 Али када ли ће се то догодити и како? Или се већ догодило? Да ли сам већ трудна или ћу то тек бити?
12 О Господе, вечни Свече Израиљев, дај ми, Својој убогој девици, знак да знам када се деси да бих те славила и хвалила.”
13 Тим речима Марију засени светао зрак и мио глас јој рече:
14 “Марија, не брини узалуд, зачела си и Господ је с тобом. – Лати се посла завршивши га, јер се убудуће за храм више неће радити такав те врсте.
15 У том Марија паде ничице молећи се Богу и славећи и хвалећи Њега на толикој милост. – Принела Господу славу, устаде и узе поново свој рад у руке.
5
1 За неколико дана Марија заврши и са гримизом, среди га, па узе скерлет и метну га уз гримиз.
2 Затим захвали Господу на милости што јој допусти да рад ваљано заврши, па уви предиво у чист лан и пође за Јерусалим.
3 До градилишта где је Јосип радио ишла је сама, али оданде ју Јосип поново отпрати до Јерусалима, а тамо у храм.
4 Дошла, предаде рад првосвештенику.
5 Првосвештеник добро проверивши скрелет па гримиз нађе рад најодличнијим, те поздрављајући Марију похвали је следећим речима:
6 “Марија, таква умешност не станује природно у теби, већ је Господ деловао твојом руком.
7 Великом те је зато учинио Господ. Господ Бог ће те благословити међу свим женама васцеле земље будући да си била прва која је Господу у храм предала свој рад.”
8 А Марија, сва понизна и радосна у своме срцу, рече првосвештенку:
9 “Достојни слуго Господњи у Његовој светињи. Не хвали ме сувише и не подижи ме над другима, јер овај рад, дакако, није моја заслуга, већ једино Господња, који је водио моју руку.
10 Зато нека је једино Њему сва слава, част и хвала и сва моја љубав и молитва без престанка.”
11 И првосвештеник рече: “Амин, Марија, невина девице Господња, право си зборила пред Господом. – Отиди сада у миру, Господ нека је с тобом.”
12 У том се Марија подиже и са Јосипом оде до градилишта, где се окрепи хлебом, млеком и водом.
13 Становала пак на пола дана од градилишта преко благе горе тетка Маријина по имену Јелисавета. Њу хоће да посети па замоли Јосипа за дозволу.
14 Јосип јој то дозволи, па јој даде у ту сврху најстаријега сина за водича, који ју је морао отпратити до места одакле је могла видети кућу Јелисаветину.
6
1 Дошла код Јелисавете, то јест код њене куће, покуца стидљиво о врата по обичају јеврејском.
2 Чувши Јелисавета стидљиво куцање, помисли у себи: “Ко ли куца тако необично тихо?
3 Биће да је то дете мога суседа, јер мој муж, који је још нем у храму чекајући избавлење, не може бити.
4 А мој је посао важан. Зар да га оставим због непристојнога чега суседовог?
5 Не, то нећу учинити, јер овај посао је за храм и важнији је од непристојности детета, које поново нема друга посла, него да ме по обичају исмева и задиркује.
6 Зато ћу лепо наставити посао и пустити дете да куца до миле воље.”
7 Марија, пак, поново покуца, а детенце у Јелисаветиној утроби поче поскакивати од радости, и гле, мајка чује са места где у њој поскакује детенце гласић, који јој говори:
8 “Мајко, жури, пожури, јер то је мати мога и твога Господа, мога и твога Бога, која куца на вратима посећујући те миром.”
9 Чувши то Јелисавета, одбаци све из руку и пожури и отвори Марији врата.
10 Давши јој по обичају свој благослов, прими је раширених руку говорећи:
11 “О, Марија, благословена међу женама. Благословена си међу свим женама и благословен је плод твога тела.
12 О Марија, чиста девицо Господња! Откуд ми толика милост да ме посећује мати мога Господа Бога?”
13 А Марија, ништа не разумевши о свим тим тајнама, рече Јелисавети:
14 “Ах, драга тетко, па ја сам само дошла у раду посету. Шта то говориш о мени што не разумем? – Зар сам уистину већ трудна када ме називаш мајком?”
15 Јелисавета пак одговори Марији: “Гле, када си покуцала о врата по други пут, поскочи од радости детенце, које носим под својим срцем, и јави ми све то и поздрави те у мени предусретљиво.”
16 Тада Марија погледа према небу и сети се шта јој је рекао арханђел Габриел. Затим, премда од свега још ништа не схватајући, рече:
17 “О велики Боже Аврахамов, Исаков и Јаковљев, шта си то од мене учинио? Шта сам да ће ме благосиљати сва племена земаљска?”
18 Затим Јелисавета рече: “О Марија, изабранице Божја, уђи у кућу и окрепи се, па да поразговарамо заједнички славећи и хвалећи Бога свом нашом снагом.
19 И Марија уђе са Јелисаветом у кућу, па једе и пије те се окрепи и буде сва весела.
20 А Јелисавета поче Марију испитивати о свему шта је сазнала као храњеница Божја за време боравка у храму и како јој се све то учинило?
21 А Марија рече: “Мила, од Бога такође веома благословена тетко. – Велим да су те ствари много нада нама и ми жене не поступамо мудро ако разговарамо о стварима над којима је Господ поставио синове Ахаронове.
22 Зато мислим да ми жене Божанске ствари требамо да препустимо Богу и онима које је над њима поставио и не треба да мудрујемо о томе.
23 Ако Бога љубимо изнад свега и држимо Његове заповести, онда живимо потпуно у складу са својим сталежом. Шта је изнад тога, припада мужевима које Господ позове и изабере.
24 Велим, драга рођако, да је то право. Зато ми отпусти храмско приповедање јер тако храм неће бити ни бољи ни лошији. А када Господ буде хтео, већ ће га покарати и преустројити у право време.”
25 А Јелисавета, спознавши у тим речима племениту понизност и скромност Маријину, рече јој:
26 “Јесте, милошћу испуњена девице Господња. Таквим уверењем сигурно да мораш наћи највећу милост пред Богом.
27 Како ти говориш, једино говори најчистија невиност. Ко тако живи, живи свакако праведно пред Богом и свим светом.”
28 Марија пак рече: “Праведан живот није наш, већ Господњи и јесте милост.
29 Ко мисли да сам собом живи праведно, тај пред Господом живи сигурно најмање праведно. А који стално пред Богом признаје своју кривњу, тај, заиста, живи праведно пред Богом.
30 А ја не знам како живим, мој живот је сама милост Господња и зато не могу ништа друго чинити осим да Га свагда љубим, славим и хвалим свом својом снагом. Ако је твој живот као и мој, учини исто тако и Господу ће бити угодније него да одвећ приповедамо прилике у храму.”
31 А Јелисавета спозна врло добро да из Марије дише божански Дух, зато прекиде своја питања храмовска и предаде се, славећи и хвалећи Бога, у Његову вољу.
32 Тако је Марија провела још пуна три месеца код Јелисавете помажући јој као слушкиња око свих послова кућевних.
33 У међувремену и наш Јосип заврши своју зграду па се налазио са својим синовима код куће старајући се о своме маломе, наравно, само изнајмљеноме земљишту.
34 Једне пак вечери рече најстаријему сину: “Јоеле, иди и спреми ми за сутра ујутру товарче, јер морам отићи да доведем Марију.
35 Девојчица је сада већ око три месеца ван мога дома, а ја не знам шта се са њом збива.
36 Јесте да се налази код жене сада немога првосвештеника, али се ипак не може знати да ли је и та кућа слободна од свих искушења онога који је завео Еву.
37 Зато ћу сутра отпутовати и поново себи довести девојчицу, јер нећу да ме временом синови Израиљеви ружно оговарају и Господ ме покара због моје небриге за девојчицу.”
38 И Јоел оде и уради по речима Јосиповим. Али Јоел једва да је обавио посао, ево већ стоји Марија пред предворјем кућевним поздрављајући Јосипа и молећи га да је поново прими у његов дом.
39 Јосип, сав зачуђен изненадном појавом Маријином, упита је: “Зар си то ти, невернице мога дома?”
40 И Марија одговори: “Јесам, али не неверница твоме дому јер већ одавно и радо бих се вратила, али се нисам усудила да сама идем преко шумовите планине, а ниси ни послао весника по мене, па сам зато морала толико дуго изостати.
41 Али сада су три Левита посетила жену Захаријеву. Пошто су се враћали за Јерусалим, повели ме и довели до границе твога земљишта, благословили ме и твој дом, те отпутовали даље својим путем, а ја пожурих овамо теби, драги мој оче Јосипе.”
42 Премда је Јосип Марију помало хтео изгрдети због њеног дугог изостанка, ипак то није могао превалити преко срца, јер, прво, Маријин глас је превише дирнуо његово племенито срце, а друго, сам је себе видео кривцем што тако дуго није позвао Марију по веснику.
43 Зато пусти Марију да му приђе како би је благословио, а девојчица скочи до Јосипа, па га стаде миловати као што невина дечица воле чинити својим родитељима и другим доброчинитељима.
44 Јосипа то дубоко дирну, па бивајући пун вишње радости проговори: “Гле, ја сам убог човек у поодмаклим годинама, али твоја детиња љубав чини да заборавим своје сиромаштво и своју старост. Господ ми те је дао на моју велику радост и зато хоћу радосно да идем и радим да бих теби, моје детенце, донео добро парче хлеба.
45 Овим речима дођоше старцу сузе на очи. А Марија, хитро обрисавши његове влажне образе, захвали Богу што јој је дао тако доброга старатеља.
46 У том се Јосипу учини како чује псалме пред кућом.
7
1 А Јосип, испуњен великим слутњама, рече Марији: “Чедо Господње, много је радости у теби моме дому. Моја је душа испуњена великим слутњама.
2 Али исто тако знам да Господ оне које љуби свагда болно искушава. Зато ћемо свагда да га молимо да буде свима нама свагда милостив и милосрдан.
3 Чак је могуће да Господ кроз тебе и мене хоће обновити стари, већ крхки ковчег завета.
4 Ако је такво што на потезу, онда тешко нама, има да одрадимо тежак посао. А сада доста о томе.
5 Што год треба да се догоди, има и да се догоди да нећемо моћи да спречимо. А када дође време, онда ће нас захватити свемоћном руком, па ћемо дрхтати пред вољом Онога који је земљи поставио темеље.”
6 А Марија, ништа од свега не разумевши, тешила је забринуто изгледајућег Јосипа речима:
7 “Драги оче Јосипе, не буди тужан због воље Господње јер знамо да својој деци свагда хоће само најбоље. Ако је Господ с нама, као што је био са Аврахамом, Исаком и Јаковом и као што је свагда био са онима који Га љубе, какво зло нас може снаћи?”
8 А Јосип, задовољан утехом, захвали Господу у срцу свом својом снагом што му је у Марији дао таквога анђела утешитеља, па рече:
9 “Децо, већ је касно, зато хајде да хвалоспевом започнемо вечерати па одемо на починак.”
10 Тако и би, па Марија пожуривши донесе хлеб да Јосип раздели. Сви се пак зачудише што је хлеб овога пута толико укусан.
11 Јосип рече: “Слава Господу, оно што Он благослови, то је увек најукусније.”
12 А Марија примети Јосипу мило и мудро: “Гле, драги оче, зато ни не треба да се плашиш Господњих искушења. Па то су Његови најукуснији благослови.”
13 А Јосип рече. “Јест, јест, чиста кћери Господња, имаш право. Хоћу свим стрпљењем да носим што год ми Господ натовари. Претешко Му бреме и претврд Му јарам ваљда неће бити, јер Он је Отац пун доброте и смиловања – чак и у својој ревности. Зато нека свагда буде само Његова једина воља.”
14 Нато благочестива породица оде на починак. А следећих је дана радила код куће.
15 Међутим, Марија је из дана у дан бивала пунија. Приметивши то врло добро, покушавала је сакрити своју трудноћу колико год је могла од очију Јосипових и његових синова.
16 Али после два месеца више јој није вредело све њено прикривање, па је Јосип почео сумњичити потајно се саветујући са једним својим пријатељем из Назарета о Маријином чудноватом стању.
8
1 А Јосипов је пријатељ био стручњак, лекар који је познавао лековито биље, те би се често налазио на помоћи примаљама при тешким порођајима.
2 Онда лекар с Јосипом криомице погледа Марију, па осмотривши рече Јосипу:
3 “Чуј ме, брате у Аврахаму, Исаку и Јакову, твој је дом снашла велика несрећа, јер гле, девојчица је у поодмаклој трудноћи.
4 Али сам си крив, јер ево, већ је шести месец од када си био отсутан на своме градилишту. Реци, ко ли је могао припазити на девојчицу?”
5 А Јосип одговори: “Слушај, Марија је све време, једва три недеље, непрекидно била код куће и то само на почетку дошавши у мој дом. А онда је три месеци била код своје тетке.
6 Али су и сада прошла већ два месеца откако се налази под мојим сталним надзором и никада нисам видео да би неко јавно или тајно долазио код ње.
7 За мога отсуства ионако је била у најбољим рукама. Мој син који ју је отпратио до Јелисавете дао ми је пре пута часну заклетву да целим путем, осим у случају опасности, неће дирнути ни њену хаљину.
8 Тако знам, великим поуздањем, да је Марија, што се тиче мога дома, потпуно невина. А да ли је такав случај и са Захаријевим домом, то је свакако друго питање?
9 Шта ако јој се то догодило у храму од неког његовог слуге? Пред тим нека ме Господ сачува ако бих то мислио јер такво што би Господ већ одавно разоткрио свагдашњом првосвештениковом мудрошћу.
10 А ја сада знам што ћу учинити не би ли истина изишла на видело дана. – Ти, пријатељу, си сада мирно слободан, а ја ћу свој дом подврћи жестокој провери.”
11 Јосипов пријатељ није одужио, па оде из Јосипове куће. A Јосип се обрати Марији говорећи:
12 “Дете! Како ли ћу сада да подигнем чело према своме Богу? Шта да кажем о теби?
13 Зар те нисам као невину девицу примио из храма и зар те нисам верно чувао својом дневном молитвом и вернима који су у дому моме?
14 Зато те заклињем да ми кажеш ко је тај који се усудио да ме превари и толико се срамно огреши о мене, сина Давидова, и о тебе, која си изникла из истога дома!
15 Ко те је, девицу Господњу, завео и оскрнавио? Ко је био у стању да твоју невину свест толико замути – и од тебе начини другу Еву?
16 Јер тако се на мени уживо понавља стара повест Адамова, јер тебе је, наочиглед, исто као и Еву, заблудела змија.
17 Зато одговори ми моје питање! Иди сад и прибери се, јер теби неће успети да ме завараш!” – У том се Јосип плачући од чемера и туге баци лицем на врећу пуну пепела.
18 А Марија сва дрхтећи од страха стаде плакати и јецати, те не могаше говорити од големога страха и туге.
19 Затим Јосип устаде са вреће и проговори нешто умеренијим гласом:
20 “Марија, чедо Божје, које је Он Сам ставио под Своју заштиту, зашто си ми то учинила? – Зашто си своју душу толико понизила и заборавила свога Бога?
21 Како ли си само могла такво учинити, ти која си била васпитавана у Светињи над светињама и примала храну из руке анђела и увек имала те сјајне слуге Божје за другове? Де, говори, и не ћути преда мном.”
22 А Марија, охрабривши се, рече: “Оче Јосипе, праведни и строги, кажем ти, тако ми Бога, ја сам чиста и невина и до овога часа не познајем човека.”
23 А Јосип упита: “Па одакле је онда ово, што носиш под својим срцем?”
24 А Марија одговори: “Гле, ја сам још дете и не разумем загонетке Божје. Али саслушај ме па ћу ти све рећи што ме је снашло. – А то је све жива истина као што је жива истина да има праведног Бога над нама.”
9
1 И Марија исприча Јосипу све што ју је снашло док је радила на гримизу, па закључи своју беседу уверавањем:
2 “Оче, зато ти кажем још једном: Тако ми Господа Бога неба и земље, ја сам невина и не познајем човека, а исто тако не познајем тајну Божју коју носим под својим срцем на своју велику патњу.”
3 На то Јосип, јако препаднут, занеме пред Маријом, јер речи Маријине продреше дубоко у његову забринуту душу, где дрхтећи нађе потврђеним његове најскривеније слутње.
4 Затим стаде размишљати што да чини, те рече у своме срцу:
5 “Ако пред светом, овакав какав јесте, сакријем њен непорециви грех јер га више не налазим таквим, оптужиће ме за блудника према закону Господњем па нећу избећи сигурној казни.
6 Ако ју пак, противу мога дубокога уверења, откријем као блудницу пред синовима Израиљевим, а будући да је оно што носи под њеним срцем, њеним недвосмисленим речима, од једнога анђела,
7 онда ће ме Господ Бог наћи као изручиоца невине крви суду смртноме.
8 Шта дакле да чиним с њом? – Да ли да је кришом напустим, то јест склоним и сакријем у планину близу границе Грка или, пак, да ишчекујем дан Господњи да ми на њему Господ објави шта да чиним?
9 Али шта ако сутра или прекосутра дође неко из Јерусалима те спази Марију?
Јест, ипак ће бити боље да је кришом удаљим старајући се о њој потајно, а да нико осим моје деце о томе не сазна.
10 Њену ће невиност Господ временом свакако разоткрити и онда је све спашено и добивено. Тако нека буде у имену Господњем.”
11 Затим Јосип Марију кришом обавести о томе и она се покори предајући се Јосиповој доброј вољи па оде на починак пошто је већ била касна ноћ.
12 А Јосип, размишљајући о којечему, задрема, и гле, анђео Господњи јави му се у сну говорећи:
13 “Јосипе, не страхуј ради Марије, невине девице Господње. Оно што носи под срцем постало је од Светога Духа Божјег. Ти ћеш Њему, када се роди, дати име Исус.”
14 У том се Јосип пробуди славећи Господа Бога што му је толико милостив.
15 А пошто је већ било јутро, дође Марија спремна на наумљени пут намагнувши да је већ време?
16 А Јосип обухвативши Марију привине је о своја прса говорећи: “Марија, невина, ти остајеш код мене, јер данас ми је Господ дао моћно сведочанство о теби. Оно што ће се из тебе родити зваће се Исус.”
17 У том Марија виде да је Господ говорио са Јосипом јер чу исто име, које јој је раније дао анђео, пошто то Јосипу, ипак, није била споменула.
18 Затим је Јосип девојчицу пажљиво чувао недозволивши да јој ишта недостаје што би јој у том стању било потребно.
10
1 Бејаше пак две седмице по овом догађају држано велико саветовање у Јерусалиму, о томе – пошто се прочуло од неких Римљана који становаху у Јерусалиму – да ће цар пописати сав јеврејски народ.
2 Та вест изазва велико запрепаштење међу Јеврејима јер им је било забрањено бројати људи.
3 Зато првосвештеник сазва у ту сврху велик сабор, на који су морали доћи све старешине и неимари какав је био и Јосип.
4 Али Јосип на кратко отпутова у планину ради грађевинског дрвета па изостаде неколико дана.
5 У то време дође код Јосипа весник из Јерусалима да му преда позив за велики сабор, па пошто није затекао Јосипа, даде његовом најстаријем сину налог да га он о томе, чим Јосип дође кући, без икаквог одлагања најхитрије обавести.
6 Јосип се пак већ идућег дана, изјутра, врати кући и син Јозија га одмах обавести о ономе што је дошло из Јерусалима.
7 А Јосип рече: “Сада сам се већ пуних пет дана пендрао по планини, па сам се одвише уморио и моје ноге ме више неће носити ако их неколико дана не одморим. Зато сам овога пута принуђен да не следим Јерусалимовом позиву.
8 Уосталом, сав тај велики збор није вредан шупљег ораха, јер моћни римски цар, који свој скиптар сада витла већ и над скитским земљама, неће се обазирати на наше саветовање и радиће оно што он хоће, зато ја лепо остајем код куће.”
9 Дође пак након три дана неки Анија из Јерусалима, који бејаше велик књижевник, те рече Јосипу:
10 “Јосипе, неимару и књижевниче из племена Давидова, морам те питати зашто ниси дошао на сабор?”
11 А Јосип се обрати Анији говорећи: “Гле, бејах пет дана у планини те не знађах да сам позван.
12 А када се вратих кући па од свога сина сазнах вест, бејах сувише уморан и слаб да би ми било могуће да се одмах дам на ноге за Јерусалим. Уосталом, ионако сам на први поглед увидео да сав велики сабор неће вредети много или чак ни ништа.”
13 Но, док је још говорио, осврну се онај Анија и на несрећу примети трудну девицу.
14 Зато као сав нем напусти Јосипа, па пожури, што год брже може, у Јерусалим.
15 Стигавши сасвим без даха, пожури до првосвештеника и рече му:
16 “Саслушај ме и не питај зашто син Давидов није дошао на сабор јер сам у његовом дому открио нечувене грозоте.
17 Јер гле, Јосип, коме је Бог – а и ти – дао знак поверивши му девицу, огрешио се неисказиво дубоко и грубо према Богу и теби.”
18 А првосвештеник, сав запрепашћен Ананијевом вешћу, упита кратко: “Зашто, како? Реци ми пуну истину иначе си још данас мртав.”
19 Анија рече: “Гле, девицу Марију, коју је по сведочанству Божјему примио на чување из храма Господњег, својски је обешчастио, јер њена већ поодмакла трудноћа јесте живо сведочанство о томе.”
20 А првосвештеник рече: “Не, Јосип то нипошто није учинио. – Зар може и Бог да да лажно сведочанство?”
21 Анија пак рече: “Онда пошаљи своје најпоузданије слуге, па ћеш се уверити да је девица збиља у поодмаклој трудноћи. Ако није, онда ћу овде бити каменован.”
11
1 А првосвештеник размишљаше одређено време говорећи овако у себи: “Шта да радим? Анија је пун љубоморе од избора девице, а никада не треба слушати савет љубоморног.
2 А ако са Маријом ипак стоји тако, а ја равнодушно поступим, шта ће онда рећи синови Израиљеви и какав ћу рачун морати поднети?
3 Зато ћу ипак кришом послати слуге до Јосипа, који – ако се ружна ствар потврди – има одмах да доведу девицу заједно с Јосипом.”
4 Смишљено, одлучено. Првосвештеник позвавши кришом поуздане слуге, обавести их о ономе што се наводно догодило у Јосиповом дому, па их одмах посла до Јосипа с одредбом како има да поступе ако ствар нађу потврђеном.
5 И слуге, пожуривши до Јосипа, нађоше онако како им је првосвештеник описао.
6 Најстарији међу њима рече Јосипу: “Гле, послати смо из храма да бисмо се уверили како стоји са девицом, пошто су о њој доспеле ружне гласине до првосвештеникових ушију.
7 А ми нађосмо тужну предпоставку нажалост потврђеном. Зато немој да прибегнемо сили, већ пођи с нама са Маријом у храм, где ћеш из првосвештеникових уста сазнати праведну пресуду.”
8 И Јосип са Маријом одмах без приговора оде са слугама пред храмски суд.
9 Када приспеше пред првосвештеника, зачуђени првосвештенк упита Марију озбиљним гласом говорећи:
10 “Марија, зашто си нам то учинила и како си могла толико да омаловажиш своју душу?
11 Заборавила си Господа, свога Бога, ти, која си била васпитавана у Светињи над светињама и сваки дан примала храну из руке анђела,
12 и увек слушала његове хвалоспеве, и развеселила се, и играла, и плесала пред лицем Божјим. Говори, зашто си нам то учинила?”
13 А Марија заплака горко те јецајући и плачући рече: “Тако ми Господа Бога Израиљевог, ја сам невина и још нисам спознала човека. Упитај Јосипа, кога је Бог изабрао.”
14 И првосвештеник се обрати Јосипу питајући га: “Јосипе, заклињем те именом вечитог и живог Бога. Реци ми, уистину, како се то догодило? Да ли си ти ово учинио?”
15 А Јосип рече: “Кажем ти у име свега што је теби и мени свето. Тако ми мога Бога, ја сам невин пред овом девицом као и пред тобом и пред Богом.”
16 А првосвештеник узврати: “Не сведочи лажно, већ говори истину пред Богом. – А ја ти кажем: прикрао си своју свадбу не обавестивши храм и не пригнувши главу под руку вечно Моћног да би благословио твоје семе. – Зато говори истину.”
17 Јосип пак занеми на те речи првосвештеникове и не узмогну, ни реч, да проговори, јер превише неправедно га првосвештеник оптужи.
18 Па пошто је Јосип, мучећи, стајао пред првосвештеником, неспособан да говори, поново отвори првосвештеник уста те рече:
19 “Врати нам девицу као што си је примио из храма Господњега док је била невина као излазеће сунце најведријег јутра.”
20 У сузама, гушивши се, стајаше Јосип пред свима, те након великог уздисаја рече:
21 “Господе Боже Аврахамов, Исаков и Јаковљев, које сам зло ја, убоги старац, пред Тобом починио када ме тако јако тучеш?
22 Узми ме са овога света, јер је сувише тешко поднети овакво ругло пред Тобом и свим светом као свагдашњи праведник.
23 Мога оца Давида строго си покарао зато што се огрешио о Урији.
24 А ја се још никада нисам огрешио о некога човека или посегнуо за нечију ствар или животињу и свагда сам испунио закон све до најмање цртице. О Господе, зашто ме тучеш?
25 Ох, покажи ми грех пред Тобом и ја ћу радо поднети казну огњену. – А ако сам пред тобом згрешио, онда да је проклет дан и час када сам се родио!”
26 А првосвештеник, огорчен Јосиповим речима, великим узбуђењем у својој души рече:
27 “Тако дакле, пошто пред Богом браниш своју очиту кривицу, хоћу да обоје пијете проклету воду Божју, те ће се открити ваши греси пред очима вашим и свег народа.”
28 Затим првосвештеник, узевши проклету воду, даде Јосипу пити. Потом га, по закону, посла у одређену планину која се налазила близу Јерусалима.
29 Исту воду даде девици, па је такође морала отићи у планину.
30 Након три дана, пак, вратише се обоје неповређени, те се сав народ чудио што се на њима није показао никакав грех.
31 Онда им првосвештеник, сам изнад сваке мере зачуђен, рече: “Ако Господ Бог није хтео да открије ваш грех, онда нећу ни ја да вас осудим, већ вас ослобађам кривице.
32 Али пошто је девица бременита, онда нека ти за казну буде жена зато што је без мога знања затруднела и убудуће неће добити другога мужа да и постала млада удовица. Тако да буде! – Сада отидите у миру.”
33 И Јосип узе Марију па оде с њом у своју домовину сав бивајући радостан славећи и хвалећи свога Бога. А радост му бејаше утолико већа пошто му је Марија постала законита жена.
12
1 Јосип са Маријом, сада му женом, проведе ведро још два месеца у својој кући радећи за Маријино издржавање.
2 Када прође време и Маријин порођај се приближи, деси се нов ударац, који Јосипа забрину много.
3 Наиме, римски цар Аугуст заповеди у свим својим земљама да сви народи његовог царства треба да се попишу, изброје те разврстају ради пореза и војне обавезе.
4 Тако ни Назарећани не бејаху изузетак те заповести, па и Јосип би приморан да оде у Бетлехем (Витлејем), град Давидов, где је био постављен римски комесаријат за попис.
5 Чувши дакле заповест, ради које је ионако већ био позван на скуп у Јерусалим, рече себи:
6 “Боже мој, Господе мој, то је за мене тежак ударац баш у време када се приближио Маријин порођај.
7 Шта сада да чиним? Свакако морам уписати своје синове јер су, нажалост, дужни оружје римскоме цару, али шта, у име Твоје, о Господе, да чиним с Маријом?
8 Код куће је не могу оставити, јер шта да чини када јој дође време?
9 Ако је пак поведем, ко ми јамчи да је њено време неће снаћи на путу те да не знам шта са њом чинити пошто је она више дете него права, чврста жена?
10 Ако је и доведем на једвите јаде пред римске службенике, како да је тамо упишем?
11 Можда као своју жену? Када о томе до дана данашњег осим мене и првосвештеника нико ништа не зна?
12 Заиста, тога се скоро стидим пред синовима Израиљевим, јер знају да сам старац преко седамдесет година. Шта има да кажу када упишем као своју закониту жену ово једва петнаестогодишње дете – усто још у стању поодмакле трудноће?
13 Или да је упишем као своју кћер? – Знају пак синови Израиљеви откуда је Марија и да нипошто није моја кћер.
14 А ако је упишем као мени поверену девицу Господњу, шта ће ми онда рећи они понеки који још неће знати да сам се оправдао у храму када угледају Марију у поодмаклој трудноћи?
15 Јест, знам, шта ћу поново чинити – сачекати дан Господњи. На њему ће Господ, Бог мој, учинити што ће Он хтети и то ће бити најбоље. Тако да и буде!”
13
1 Истог пак дана дође Јосипу његов стари и мудри пријатељ и рече му:
2 “Брате, гле, Господ Свој народ води кроз свакојаке пустиње и пустаре. – Који вољно следе онамо куда Он управља, доспевају до правог одредишта.
3 Чамили смо у Мисиру и плакали у ланцима Вавилонским, а Господ нас је ипак ослобађао.
4 Сада су Римљани послали своје орлове над нама – то је воља Господња. Зато да учинимо онако како Он хоће – јер Он зна најбоље зашто Он тако хоће.”
5 А Јосип разуме шта му је пријатељ говорио, па када га пријатељ благосиљајући напусти, рече својим синовима:
6 “Саслушајте ме! Господња је воља да сви ми отпутујемо за Бетлехем. Зато ћемо стрпљиво поднети Његову вољу и учинити што Он хоће.
7 Ти, Јоеле, оседлај магарца за Марију, али узми седло са наслоњачем. А ти, Јозија, ожвали вола и упрегни га у колица у коме ћемо понети намирнице.
8 А вас тројица, Самуило, Шимуне и Јакове, ставите у колица дуготрајне плодове, те хлеб, мед и сир и узмите онолико да будемо опремљени на четрнаест дана, јер не знамо када долази ред на нас и будемо слободни, а и не знамо шта се на путу може догодити с Маријом. – Зато такође ставите у колица свежа платна и пелене.”
9 А синови оду и уреде све како им је Јосип наредио.
10 Уредили све по вољи Јосиповој, врате се и јаве Јосипу.
11 А он преклони колена са свим својим домом и помоли се предајући себе и све своје у руке Господње.
12 Завршивши молитву и славу и хвалу, ослухну неки глас као ван куће, који говораше:
13 “Јосипе, верни сине Давидов, који је био човек по срцу Божјем.
14 Када је Давид изишао у бој с Голијатом, била је с њим рука анђеоска, коју му је Бог послао у помоћ, и гле, отац твој би моћан победник.
15 А с тобом је сада Сам Онај, који бејаше у вечности и који ствараше Небо и Земљу и који у време Нојево учини да кише падају четрдесет дана и ноћи и удави сва Му противна створења,
16 и који Аврахаму даде Исака, и свој народ изведе из Мисира, и с Мојсијем страховито беседоваше на Синају.
17 Гле, Он је сада, уживо, у твоме дому и отићиће с тобом у Бетлехем. Зато не страхуј, јер Он неће дозволити да ти падне ни влас са главе.”
18 Чувши Јосип те речи, обрадова се, захвали Господу на милости, па наложи да се сви одмах припреме на пут.
19 Онда узе Марију и спусти је, колико год мекше и удобније на теретну животињу, па узе узде у руке да води магарицу.
20 А синови се дадоше око натоварених колица, па пођу по касу магаричином.
21 После извесног времена предаде Јосип узде своме најстаријему сину, а он оде на Маријину страну будући да је понекада бивала немоћна не могавши самостално да се држи у седлу.
14
1 Тако дође наше побожно друштво скоро на шест сати испред Бетлехема, па се одмори на пољу.
2 А Јосип погледавши како је Марија, нађе да мора да је пуна болова. Зато сав сметен мишљаше у себи:
3 “Шта то може бити? Маријино лице је пуно болова и очи јој пуне суза. Можда је притиска њено време?”
4 Зато Јосип погледа још једном тачније – а гле, нађе је на своје велико изненађење насмејану.
5 Зато је упита: “Марија, кажи ми шта се то с тобом збива? Час видим твоје лице пуно бола, а час насмејано и великом радошћу озарено.”
6 А Марија одговори Јосипу: “Гле, видех два народа преда мном: Један како плаче, па сам и ја плакала с њим.
7 А други ходио насмејан, па сам и ја била радосна и весела морајући тако и сама с њим да се смејем. – То је све што је моме лицу изискивало бола и радости.”
8 Сазнавши то поново бејаше смирен знајући да Марија често има виђења. Стога настави путовање на горе према Бетлехему.
9 Када пак дођоше близу Бетлехема, рече Марија изненада Јосипу:
10 “Чуј ме, Јосипе! Ово што је у мени почиње веома много да ме притиска, зато дозволи да застанемо.”
11 Јосип се пак престрави од овог изненадног узвика Маријиног видевши да је дошло чега се највише плашио.
12 Зато одмах застаде. А Марија пак поново рече Јосипу:
13 “Спусти ме с магарице јер оно у мени притиска ме јако и хоће од мене и тој тежњи се више не могу одупрети.”
14 А Јосип рече: “За име Бога, видиш да овде нигде нема коначишта. Камо да те одведем?”
15 А Марија одговори: “Погледај, тамо у брегу је пећина. Биће да до тамо нема ни сто корака, тамо ме одведи. Напред не могу никако.”
16 И Јосип управи своје возило онамо и пронађе, срећом, у пећини, која је пастирима служила као стаја, нешто сена и сламе, од чега сместа Марији припреми оскудан лежај.
15
1 Припремивши лежај, доведе Марију у пећину, а она, легнувши, нађе олакшање у том положају.
2 Будући да је Марији на лежају било лакше, рече Јосип својим синовима:
3 “Вас двојица најстаријих пазите на Марију и у случају превремене потребе пружите примерену помоћ, посебно ти Јоеле, који си нешта научен у тој струци дружећи се с мојим пријатељем у Назарету.”
4 Осталој тројици нареди да збрину магарца и вола, те да и колица негде сместе у поприлично пространој пећини.
5 Средивши то све ваљано, рече Јосип Марији: “А ја ћу се сада попети горе на брдо и у граду мога оца на брзу руку потражити бабицу, па је довести теби, Марија, на помоћ.”
6 Рекавши то изиђе из пећине напоље, где је већ била поприлична ноћ, те су се звезде добро могле разабрати.
7 Каква је пак чудновата искуства имао Јосип изишав из пећине, поновићемо његовим сопственим речима, које је упутио својим синовима када се са пронађеном бабицом вратио и Марија већ била родила.
8 Јосипове речи бејаху следеће: “Децо, ми стојимо на ивици великих догађања! – Сада разумем нејасно шта ми је глас у предвечерје нашег одласка овамо рекао. Заиста, да није Господ – премда невидљиво – међу нама, никако не би могла да се десе чудеса која сам сада посматрао.
9 Саслушајте ме! – Изишавши и отишавши, бејаше ми као да идем а не идем. Видех излазећи пун месец и звезде, како на истоку, тако и на западу, и гле, свеколико би на позору. Месец не напушташе руб земље, а ни звезде на ноћном рубу такође не хтедоше да се спуштају.
10 Онда видех велик број птица седећих на гранама дрвећа. Сва им лица беху окренута овамо и дрхтаху као за време великих предстојећих земљотреса, те их се није могло отерати са својих места ни виком ни бацањем камења.
11 А ја опет мотрио наоколо по земљи, те угледах недалеко од себе неколико радника седећих око посуде напуњене храном. Једни држаху руке непомично у посуди немоћни да узму храну из ње.
12 А они који већ раније лишише посуду залогаја, држаху га код устију немоћни отворити уста и појести залогај. Сва пак лица беху управљена навише као да гледају велика догађања на небу.
13 Онда видех овце које пастири тераху. Но, овце стајаху непомично, а подигнута пастирова рука, која се дигла да туче мирујуће овце, оста као укочена у ваздуху те није се дала померити.
14 Опет видех цело стадо јарчева, који држаху њушке над водом, па ипак не могаху пити јер као да су били сасвим укочени.
15 Исто тако видех и поточић који имаше снажан пад низ брдо. Али гле, вода непомична, није текла у дол. – Тако је, дакле, било по свој земљи, као да нема живота ни покрета.
16 Овако стојећи или идући и не знајући јел’ стојим ил’ идем, гле, уочих коначно живот.
17 Жена, наиме, силажаше са брда и пошто дође право пред мене, упита ме: “Човече, где ћеш тако касно?”
18 А ја јој одговорих: “Тражим бабицу, јер у пећини је једна која хоће да роди.”
19 А жена одговарајући рече: “Да ли је Израиљка?” – А ја одговорих: “Јесте, господарко, ја и она смо из Израела, Давид нам је отац.”
20 А жена настави упитавши: “Ко је та што хоће тамо у пећини да роди? Да ли је твоја жена или рођака или слушкиња?”
21 А ја одговорих: “Тек одскора једино пред Богом и првосвештеником моја жена, али још није била моја жена када је затруднела, него ми је само била поверена на чување у моме дому од храма, Божјим сведочанством, будући да је раније била васпитавана у Светињи над светињама.
22 Али нека те не чуди њена трудноћа јер оно што је у њој дивно је зачето Светим Духом Божјим.” – А жена се томе зачуди, па ми рече: “Човече, реци ми истину!” – А ја јој одговорих: “Дођи, види и увери се сопственим очима.”
16
1 И жена приволе да пође с Јосипом до пећине, али приспевши тамо, сакри се пећина у густ бео облак како не би могли да нађу улаз.
2 На ту појаву зачуди се примаља изнад свега говорећи Јосипу:
3 “Нешто велико се мојој души догодило у данашњем дану. Јутрос сам имала предивно виђење, у којем је све било овако како сам то сада у стварности видела, још гледам и још ћу видети.
4 Ти си онај исти човек који ми је у виђењу дошао у сусрет. Исто тако сам видела пре тога сав свет мирујући усред свога посла и видех ову пећину како дође облак нада њом и с тобом сам говорила као што сада говорим.
5 И видех још више чудноватога у пећини када ме сустигла моја сестра Салома, којој сам јединој јутрос поверила моје виђење.
6 Зато сада кажем и пред тобом као и пред Богом, мојим Господом: Израела је снашао велик благослов. Спаситељ дође, одозго послат, у време наше највеће невоље.”
7 По тим бабичиним речима одмах се повуче облак од пећине и снажно светло засја из пећине према бабици и Јосипу, тако да то очи нису могле поднети, па бабица рече: “Дакле, све је истина шта сам видела у виђењу. – О, човече, сречниче, овде је више но Аврахам, Исак, Јаков, Мојсије и Илија!”
8 Када изговори речи, светлост постајаше сношљивија, тако да се видело детенце како се управо први пут дохвата дојке мајчине.
9 А бабица сада са Јосипом уђе у пећину, прегледа детенце и мајку, па нашавши све дивно разрешено, рече:
10 “Заиста, заиста, то је Спаситељ кога су опевали сви пророци, који је слободан свеза већ у утроби материној да би најавио да ће разрешити све тешке свезе закона.
11 И када је још неко видео да се тек рођено детенце дохвата дојке мајчине?
12 То уистину сведочи да ће ово дете једном као човек судити свет по љубави, а не по закону.
13 Слушај, сречни мужу девице: Све је у највећем реду, зато дај да изиђем из пећине јер тешко ми је на грудима пошто осећам да нисам довољно чиста да бих поднела пресвето присуство мога и твога Бога и Господа.”
14 Јосип се потпуно препаде бабичиних речи. А она пожури из пећине напоље.
15 Изишавши, дакле, из пећине, нађе ван своју сестру Салому, која ју је пратила због познатог виђења, па јој рече:
16 Салома, Салома, дођи и види моје јутрошње виђење испуњеним! – Девица је у свој пуноћи истине родила, шта човечија мудрост и природа никада неће схватити.”
17 Али Салома рече: “Тако ми Бога, не могу веровати да је девица родила не испитавши је пре тога својом искусном руком.”
17
1 Рекавши то уђе Салома у пећину говорећи:
2 Марија, моју душу не обузима баш мала распра. Зато те молим да се припремиш да бих те својом врло искусном руком прегледала и одатле видела како стоји са твојим девичанством.”
3 Марија се пак преда вољно жељи неверне Саломе и припремивши се дозволи преглед.
4 Дотакнувши пак Маријино тело својом испитујућом руком, закука Салома страховитим гласном запомажући:
5 “Тешко, тешко, тешко мени због моје безбожности и моје големе невере, што хтедох искушати вечно живога Бога!!! Јер гледајте, гледајте овамо – моја рука сагорева у огњу Божанске срџбе нада мном јадном!”
6 И паде по тим речима пред детенце на колена и рече:
7 “О Боже мојих очева! Свемоћни Господару свих величанстава! Опомени се мене да сам и ја семе Аврахамово, Исаково и Јаковљево!
8 Немој да будем на ругло пред синовима Израиљевим, већ ми поново подари моје здраве уде!”
9 И гле, одмах стаде анђео Господњи пред Салому и рече јој: “Услишао је Господ Бог твоје запомагање. Приђи детенцету и узми Га у наручје и доживећеш велик благослов.”
10 Како Салома то чула, приђе на коленима Марији и замоли је за детенце.
11 А Марија јој вољно да детенце говорећи: “Нека ти служи на благослов по речима анђела Господњег, Господ нека ти се смилује.”
12 И Салома, налазећи се на коленима, узе детенце у наручје да Га држи. Држећи детенце у наручју рече:
13 “О Боже, свемоћни Господару Израела, Ти који царујеш и владаш још од вечности. У свој својој пуноћи истине овде је Израелу рођен цар над царевима, који ће бити моћнији од Давида, човека по срцу Божјему. Вечно да си слављен и хваљен од мене.”
14 Изговорила те речи Салома поново буде потпуно здрава, па у свој скрушености свога срца врати детенце Марији, те изиђе оправдана из пећине.
15 Изашла из пећине хтеде из свега гласа започети да виче о великоме чуду над чудима. Тако својој сестри поче да прича шта ју је снашло.
16 Али се одмах јави глас од горе говорећи: “Салома, Салома, никоме не обзнани шта те је чудновато снашло, јер тек мора доћи време када ће Господ Сам о Себи сведочити речима и делима.”
17 У том Салома занеме, а Јосип изишавши из пећине замоли обе сестре да се по жељи Марије врате у пећину како нико не би приметио шта се управо чудновато догодило у њој. И обе поново уђоше понизно у пећину.
18
1 Када се сви скупише у пећини, упиташе синови Јосипови свога оца (наиме Јосипа):
2 “Оче, шта сада да чинимо? Све је ваљано збринуто. Путовање је уморило наше уде, смемо ли да одпочинемо?”
3 А Јосип рече: “Децо, па видите каква нас је све бескрајна милост срела одозго, зато бдите славећи са мном Бога.
4 Видели сте пак шта у пећини снађе Салому бивајући неверна, зато ни ми не треба да будемо поспани када нас Господ походи.
5 Али приђите Марији и дотакните детенце. Ко зна да ли ваши очни капци неће одмах ојачати као да сте неколико сати чврсто спавали?”
6 И синови Јосипови приђоше и дотакнуше детенце. А детенце им се осмехну пружајући своје ручице према њима као препознавши у њима своју браћу.
7 На шта се много зачудише говорећи: “Заиста, ово није природно дете! – Јер где је неко тако што доживео да тек рођено детенце неког овако богоблажено поздравља.
8 Усто смо сада стварно поврх тога још и изненада окрепљени у свим нашим удима као да никада нисмо отпутовали налазећи се код куће некога јутра потпуно одмореним телом.”
9 Нато Јосип рече: “Гле, како је мој савет био добар. Но, сада примећујем како јако захладњава. Зато доведите овамо вола и магарца. Животиње ће се око нас сместити и својим дахом и испаравањем проузроковати нешто топлоте. А и ми сами ћемо се ради тога сместити око Марије.”
10 И синови тако учинише. – Када доведоше обе животиње у Маријину близину, сместише се оне над узглављем лежаја Маријиног дишући приљежно над Маријом и детенцетом загревајући га тако поприлично добро.
11 И примаља рече: “Заиста, неће то бити нешто мало пред Богом, коме чак и животиње служе као да имају ума и разума.”
12 А Салома рече: “Ах, сестро! Животиње овде изгледа виде више но ми. Што се ми једва усуђујемо да помислимо, а животиње се већ клањају Ономе који их је створио.
13 Веруј ми, сестро, тако ми Бога, заиста је овде пред нама обећани Помазаник, јер зацело знамо да се ни при рођењу чак ни највећега пророка нису догађала таква чудеса.”
14 А Марија рече Саломи: “Господ Бог ти је учинио велику милост када уочаваш оно пред чим и сама моја душа дрхти.
15 Али ћути о томе као што ти је пре наложио анђео Господњи, јер иначе би могла да нам пригодиш горку судбину.”
16 А Салома да завет ћутања Марији и бабица, по примеру своје сестре, учини исто тако.
17 У том се све смири у пећини. – А првог сата пре сванућа, гле, моћни хвалоспеви напољу пред пећином.
18 Тако Јосип посла свога најстаријега сина да види шта је то и ко тако моћно пева славу Божју на пољу.
19 И Јоел изишавши нађе васколики простор небески испуњен високо и ниско безбројним миријадама светлећих анђела. Зачуђен се поврати у пећину и пренесе свима што виде.
20 А сви се много зачудише речима Јоеловим те изишавши уверише се да је Јоел све истинито пренео.
21 Видевши пак славу Господњу, уђоше поново у пећину и пренеше Марији такође ово сведочанство. И Јосип рече Марији:
22 “Чуј, чиста девице Господња, плод твога тела јесте заиста рођено Светим Духом Божјим јер сва небеса јамче.
23 Само, шта ће сада да буде с нама будући да сав свет неизбежно сазнаје шта се овде збива. Јер не видимо само ми какво нам сведочанство свих небеса светли, већ и сви други људи. То сам сада видео на многим пастирима јер управљају лица на горе,
24 и певају истим гласом са моћним анђеоским зборовима, који сада свима видљиво испуњавају сва пространства небеска високо и ниско све до земље.
25 И њихов је пој исти као и анђеоски: “Оросите, небеса, праведника! Мир људима на земљи који су добре воље! – И – Слава Богу на висини у Ономе који долази у имену Господњем!”
26 Гле, Марија, ово сада чује и види сав свет. То значи да ће доћи овамо прогонећи нас, па ћемо бежати преко брда и дола.
27 Зато велим да се још што пре покупимо одавде, па након што будем пописан, што ће да буде још јутрос, да се вратимо за Назарет, а оданде да пребегнемо међу Грке, од којих неке прилично добро познајем. – Зар не мислиш тако?”
28 А Марија одговори Јосипу: “Па видиш да данас још не могу да напустим лежај. Зато да препустимо све Господу. Он нас је довде водио и чувао, па ће нас и надаље водити и верно чувати.
29 Ако би хтео да нас разоткрије пред светом, реци где да побегнемо, а да нас његова небеса неће наћи?
30 Зато да буде Његова воља. Што Он хоће, то ће бити право. Гле, овде на мојим грудима мирује Онај коме то важи.
31 А Он остаје код нас, па тако сва величанства Божја неће отићи од нас да и побегли где год хтели.”
32 Једва изговоривши ово, гле, већ стоје два анђела пред пећином као водичи великог броја пастира показујући пастирима да је овде рођен Онај на кога се односе њихови хвалоспеви.
33 А пастири уђоше у пећину и преклонивши колена пред детенцетом молише му се. И многи анђели дођоше и молише се детенцету.
34 А Јосип са својим синовима сасвим зачуђено погледа ка Марији и детенцету говорећи: “О Боже, шта ли је сада то? Зар си Ти Сам прихватио тело у овоме детенцету?
35 Јер како би другачије могло када се Њему моле чак и Твоји свети анђели? А ако си Ти овде, о Господе, шта је сада са храмом и Светињом над светињама?”
36 И анђео приђе Јосипу и рече му: “Немој питати бринући се, јер Господ изабра Земљу за позорницу Свог милосрђа потраживши сада свој народ, као што је то најавио устима Своје деце, Својих слугу и пророка.
37 Оно што се сада догађа пред Твојим очима, догађа се по вољи Онога који је Пресвет.”
38 У том анђео остави Јосипа и приђе детенцету да Му се моли, а Оно, раширених ручица, осмехну се свима молитељима.
39 Када, пак, засија Сунце, нестадоше анђели. А пастири осташе и упиташе Јосипа како се све ово могло издогађати?
40 Јосип пак рече: “Онако како чудновато расте трава на земљи, исто тако се догађало и ово чудо. Ко ли пак зна како трава расте? То је највише што умем да вам разјасним о овоме чуду. Бог је тако хтео, то је све што могу да вам кажем.” ...
