Из делаонице
Писац: Ђура Јакшић
песма је написана 1856. године[1]; текст се овде наводи према Живановић (1931)[2]


Из делаонице

I
Још несвршен, у свој бољи
Под теретом крста клечи:
Овде стоји син човечи,
Без помоћи у невољи.

На груди му рана љута;
Место круне, њега кити
Један венац трновити —
Благодарност свих Чивута...
II
Тамо, опет, једно лице
Губи своје црте благе
На зидини грдне влаге —
Моје лепе девојчице.

Гле, како се још осмева,
Блага, кротка, добре нрави,
Мож' мислити у нарави
Какова је лепа дева..

То, Бога ми, дочет' нећу!
Нит' бих мог'о, кад бих хтео;
Кад бих мог'о, не бих смео:
Овај цветак у пролећу,

Овај осмех лица бела,
Лаки покрет витог створа,
Заслужује за мајстора
И великог Рафаела.
III
Гледај тамо: Косовкиња
Рањенике Србе пита:
— Где је глава поносита?
Да л' у њојзи живот тиња? —

Па јунаке све премеће,
Руним вином те измива,
Не би л' драгог нашла жива...
Ал' Милоша наћи неће...

Ту бих мор'о довршити
На девојци још хаљину,
После маглу и даљину,
С маглом крвцу многу скрити.

Ја нерадо сузе трошим;
А када бих све измáл'о,
Србину би тешко пало
И плак'о би за Милошем...
IV
Там' јединца у матере
Непомичне леже кости,
За њим мајка у жалости
Косе чупа, рухо дере.

Што скорије ја да гледам —
Мајка жури, да не косни,
Лик јединца, лик жалосни,
Лик Милана да јој предам.

Ах, свршићу и то лице,
Ал' ти, тужна мајко јадна,
Нећеш нигде и никада
Збрисат' сузе жалоснице.


Јавно власништво
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Ђура Јакшић, умро 1878, пре 146 година.

Извори уреди

  1. Живановић Ј. 1931. Хронолошке белешке. У: Ђура Јакшић. ЦЕЛОКУПНА ДЕЛА, КЊИГА ПРВА. Народна просвета: Београд. стр. 307.
  2. Живановић Ј. 1931. Ђура Јакшић. ЦЕЛОКУПНА ДЕЛА, КЊИГА ПРВА. Народна просвета: Београд. стр. 14—16.