Iz delaonice
| Iz delaonice Pisac: Đura Jakšić |
| pesma je napisana 1856. godine[1]; tekst se ovde navodi prema Živanović (1931)[2] |
- Iz delaonice
I
Još nesvršen, u svoj bolji
Pod teretom krsta kleči:
Ovde stoji sin čoveči,
Bez pomoći u nevolji.
Na grudi mu rana ljuta;
Mesto krune, njega kiti
Jedan venac trnoviti —
Blagodarnost svih Čivuta...
II
Tamo, opet, jedno lice
Gubi svoje crte blage
Na zidini grdne vlage —
Moje lepe devojčice.
Gle, kako se još osmeva,
Blaga, krotka, dobre nravi,
Mož' misliti u naravi
Kakova je lepa deva..
To, Boga mi, dočet' neću!
Nit' bih mog'o, kad bih hteo;
Kad bih mog'o, ne bih smeo:
Ovaj cvetak u proleću,
Ovaj osmeh lica bela,
Laki pokret vitog stvora,
Zaslužuje za majstora
I velikog Rafaela.
III
Gledaj tamo: Kosovkinja
Ranjenike Srbe pita:
— Gde je glava ponosita?
Da l' u njojzi život tinja? —
Pa junake sve premeće,
Runim vinom te izmiva,
Ne bi l' dragog našla živa...
Al' Miloša naći neće...
Tu bih mor'o dovršiti
Na devojci još haljinu,
Posle maglu i daljinu,
S maglom krvcu mnogu skriti.
Ja nerado suze trošim;
A kada bih sve izmál'o,
Srbinu bi teško palo
I plak'o bi za Milošem...
IV
Tam' jedinca u matere
Nepomične leže kosti,
Za njim majka u žalosti
Kose čupa, ruho dere.
Što skorije ja da gledam —
Majka žuri, da ne kosni,
Lik jedinca, lik žalosni,
Lik Milana da joj predam.
Ah, svršiću i to lice,
Al' ti, tužna majko jadna,
Nećeš nigde i nikada
Zbrisat' suze žalosnice.
|