* * *


Иво и Мара

Мајка Мару за Ивана дала,
Данас дала сјутра се кајала,
Јер је Иво пјаница у вину,
До пол' ноћи по механа хода,
Од пол' ноћи билу двору иде; 5
На обору оборио врата,
А на двору иставио врата.
Проговара са душека Мара:
„Зар ти сада са механа, Иво?“
Иво мучи, ништа не говори, 10
Већ узима лака буздована,
Па он туче Мару по плећије;
С буздована пера одлијећу,
У Марина плећа улијећу.[1]
Кад се Иво разабрао с вином: 15
„Морен, Маро, ране пребољети?
Да ти берем по горици биље,
Да ја трошим небројено благо,
Да ја дерем памукли-кошуље.“
— „Не трош' блага, прелијепи Иво! 20
Не трош' блага, не расипај двора,
Не дер' кошуљ', не чини зијана;
Већ ми зови на благослов мајку.“
Оде Иво липе Маре мајци:
„Богом, бако, липе Маре мајко! 25
Тебе Мара на благослов зове.“
— „Каква Мара, жалосна јој мајка!
Синоћ ми је на водици била,
И мајци је воде заграбила.“
Дође мајка својој милој Мари: 30
„Бога теби, прелијепа Маро!
Оћеш мајци право казивати:
Ил' је смртца од Бога драгога?
Ил' је смртца од Ивана твога?“
— „Бога теби, моја мила мајко! 35
Није смртца од Ивана мога,
Већ је смртна од Бога драгога.“
То изусти а душицу пусти.
Окреће је, преврће је мајка:
„Бога теби, моје дите драго! 40
Јер ми ниси право казивала
Да је смртца од Ивана твога,
А да није од Бога драгога.“

Датотека:Murat Sipan vinjeta.jpg


Напомена

  • Даница, IV. 22. IX 1863, 38, 604.
  • Српске народне песме, бр. 4, из збирке Ђ. Рајковића.
  • Исто: Рајконић, бр. 217.
  • Варијанта: СНП V, бр. 675.

Референце

  1. Место ови 14 стихова слушао сам од друге певачице:

    Љуба Иву на мит научила,
    Сваку вече чекајући с лучком.
    Једну вече не дочека Ива;
    Он узима тешка буздована,
    Па удара своју вирну љубу;
    Куд је пало перо буздована,
    Онуда је месо отпадало.
    Кад се Иво и т. д.

Извор

  • Српске народне песме (женске), већином их у Славонији скупио Ђорђе Рајковић. Издала "Матица српска", у Новоме Саду у штампарији Игњата Фукса, 1869., стр. 185-187.
  • Карановић, Зоја, Народне песме у Даници, Нови Сад: Матица српска; Београд: Институт за књижевност и уметност, 1990., стр. 172-173.