Иво Сењанин избавља дјевојке од Турака
0001 Књигу пише Бродарићу Мија,
0002 Па је шаље аги Асан-аги:
0003 „Побратиме, аго Асан-аго,
0004 Ево нама добра даилука ─
0005 Око Сења воде опаднуле,
0006 Гламоч вода и та је далеко,
0007 Куда ране на воду девојке!“
0008 Теке они у речи бијаху,
0009 Рано ране на воду девојке;
0010 Напред иде сестра Иванова,
0011 А за њоме Јела Крушићева
0012 И за Јелом остале девојке;
0013 До воде се водом поливале
0014 И на води праом посипале,
0015 Ал’ беседи сестра Иванова:
0016 „Другарице, Јело Крушићева,
0017 Не поливај везене рукаве,
0018 Не поливај ни праом посипај!
0019 Ја сам ноћас чудан санак снела;
0020 Да сам смела казивати мајки,
0021 Не би м’ дала из града изићи,
0022 А некмоли на воду да идем!“
0023 Теке они у речи бијаху,
0024 Долетише турски соколови,
0025 Поваташе утве по језеру;
0026 Сваки Турчин узе по девојку,
0027 Асан-ага Јелу Крушићеву,
0028 Бродарићу сестру Иванову,
0029 Па је баци за се на коњица,
0030 И пођоше с Богом путовати;
0031 Мила му је, на њу се осврће,
0032 Драга му је, шњоме проговара:
0033 „Ој госпођо, лијепа девојко,
0034 Јеси ли се сватовом надала
0035 И јеси л’ им приправила дара?“
0036 Ал’ беседи сестра Иванова:
0037 „Ој Бога ти, Бродарићу Мијо,
0038 ја се нисам сватовом надала,
0039 Па им нисам приправила дара;
0040 У мен’ има три брата рођена,
0041 Ја се надам испратиће мене!“
0042 Тек што она у речи бијаше,
0043 Али иде Сењанину Ива,
0044 У две руке два пиштоља носи,
0045 А у зуби бритку сабљу своју,
0046 Па беседи Сењанину Ива:
0047 „Стани зете, Бродарићу Мијо,
0048 Ти одведе милу сестру нашу,
0049 А шуре те даривале нису ─
0050 Са сабаља свилени марама,
0051 Из пушака зелени крушака!“
0052 Удари га с обадва пиштоља,
0053 А са сабљом одсече му главу,
0054 Па све редом Турке исекао,
0055 И девојке натраг повратио,
0056 Одведе ји двору бијеломе.
