Ivo Senjanin izbavlja djevojke od Turaka
0001 Knjigu piše Brodariću Mija,
0002 Pa je šalje agi Asan-agi:
0003 „Pobratime, ago Asan-ago,
0004 Evo nama dobra dailuka ─
0005 Oko Senja vode opadnule,
0006 Glamoč voda i ta je daleko,
0007 Kuda rane na vodu devojke!“
0008 Teke oni u reči bijahu,
0009 Rano rane na vodu devojke;
0010 Napred ide sestra Ivanova,
0011 A za njome Jela Krušićeva
0012 I za Jelom ostale devojke;
0013 Do vode se vodom polivale
0014 I na vodi praom posipale,
0015 Al’ besedi sestra Ivanova:
0016 „Drugarice, Jelo Krušićeva,
0017 Ne polivaj vezene rukave,
0018 Ne polivaj ni praom posipaj!
0019 Ja sam noćas čudan sanak snela;
0020 Da sam smela kazivati majki,
0021 Ne bi m’ dala iz grada izići,
0022 A nekmoli na vodu da idem!“
0023 Teke oni u reči bijahu,
0024 Doletiše turski sokolovi,
0025 Povataše utve po jezeru;
0026 Svaki Turčin uze po devojku,
0027 Asan-aga Jelu Krušićevu,
0028 Brodariću sestru Ivanovu,
0029 Pa je baci za se na konjica,
0030 I pođoše s Bogom putovati;
0031 Mila mu je, na nju se osvrće,
0032 Draga mu je, šnjome progovara:
0033 „Oj gospođo, lijepa devojko,
0034 Jesi li se svatovom nadala
0035 I jesi l’ im pripravila dara?“
0036 Al’ besedi sestra Ivanova:
0037 „Oj Boga ti, Brodariću Mijo,
0038 ja se nisam svatovom nadala,
0039 Pa im nisam pripravila dara;
0040 U men’ ima tri brata rođena,
0041 Ja se nadam ispratiće mene!“
0042 Tek što ona u reči bijaše,
0043 Ali ide Senjaninu Iva,
0044 U dve ruke dva pištolja nosi,
0045 A u zubi britku sablju svoju,
0046 Pa besedi Senjaninu Iva:
0047 „Stani zete, Brodariću Mijo,
0048 Ti odvede milu sestru našu,
0049 A šure te darivale nisu ─
0050 Sa sabalja svileni marama,
0051 Iz pušaka zeleni krušaka!“
0052 Udari ga s obadva pištolja,
0053 A sa sabljom odseče mu glavu,
0054 Pa sve redom Turke isekao,
0055 I devojke natrag povratio,
0056 Odvede ji dvoru bijelome.
