Злато моје

Владимир Васић

Злато моје...

Злато моје... Писац: Владимир Васић

Злато моје! еј, колико пута
Тек протепам у невољи љутој,
Злато моје, рајем задахнута,
Цигла надо срећи отргнутој!

Среће немам... е се срећа моја,
Срећа моја са несрећом срела,
Срећу моју несрећа отела,
Све изгубих осим уздисаја,
Што ми срце тамнином напаја.

На том срцу, на срдашцу томе,
Прве жеље за пољупце вреле,
Прва ватра крви узавреле,
Прва љубав оног првог дана
На томе је срцу закопана!

Среће немам... одбегла ме давно,
Оста гробак да казује путе
Где је спомен среће увенуте:
Чувај гробак, моје срце спава,
Чувај спомен среће отргнуте!

10 јунија 1863.

Напомена

Објављено у књизи Песме, стр. 29-30.

Извори

• Владимир Васић: Целокупна дела, Библиотека српских писаца, Издавачко предузеће " Народна просвета, Београд, страна 56-57.

Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Владимир Васић, умро 1864, пре 160 година.