Zlato moje
Zlato moje...
| Zlato moje... Pisac: Vladimir Vasić |
Zlato moje! ej, koliko puta
Tek protepam u nevolji ljutoj,
Zlato moje, rajem zadahnuta,
Cigla nado sreći otrgnutoj!
Sreće nemam... e se sreća moja,
Sreća moja sa nesrećom srela,
Sreću moju nesreća otela,
Sve izgubih osim uzdisaja,
Što mi srce tamninom napaja.
Na tom srcu, na srdašcu tome,
Prve želje za poljupce vrele,
Prva vatra krvi uzavrele,
Prva ljubav onog prvog dana
Na tome je srcu zakopana!
Sreće nemam... odbegla me davno,
Osta grobak da kazuje pute
Gde je spomen sreće uvenute:
Čuvaj grobak, moje srce spava,
Čuvaj spomen sreće otrgnute!
10 junija 1863.
Napomena uredi
Objavljeno u knjizi Pesme, str. 29-30.
Izvori uredi
- Vladimir Vasić: Celokupna dela, Biblioteka srpskih pisaca, Izdavačko preduzeće " Narodna prosveta, Beograd, strana 56-57.
|