Живи!...
Живи, да бришеш оне сузе вајне,
Што око муте потиштеном робу,
Оном, што цвили с невоље бескрајне,
У тавној ноћи, дубокоме гробу...
Живи, да будеш: трепет, гром и страва
Силнику худом, што народе стреса,
Што му се престо, и скиптар, и слава
Подиже грозно врх људских тјелеса.
Живи, да в'јенце покољења плету,
И твоме гробу с вјенцима ходе,
Живи, да умреш на бојишту свету,
За светог Бога правде и слободе...
3.6.1896.