Aleksa Šantić

Živi, da brišeš one suze vajne,
Što oko mute potištenom robu,
Onom, što cvili s nevolje beskrajne,
U tavnoj noći, dubokome grobu...

Živi, da budeš: trepet, grom i strava
Silniku hudom, što narode stresa,
Što mu se presto, i skiptar, i slava
Podiže grozno vrh ljudskih tjelesa.

Živi, da v'jence pokoljenja pletu,
I tvome grobu s vjencima hode,
Živi, da umreš na bojištu svetu,
Za svetog Boga pravde i slobode...

3.6.1896.