* * *
Жеља Маре Темишварке
Бога моли Мара Темишварка
Дај ми, Боже, момче нежењено,
Нежењено а вере ришћанске,
Што не пије вина ни дувана,
Већ он носи зелену доламу, 5
И чакшире чичеклик кумоша,
И тозлуке меневи скерлета,
Црн му перчин бео врат покрио,
Бела лица црних наусница,
И зелено на калпаку перје. 10
Што молила Мара Темишварка,
Што молила то јој и Бог дао.
Бог јој даде момче нежењено,
Нежењено а вере ришћанске,
Он не пије вина ни дувана, 15
Већ он носи зелену доламу,
И чакшире чичеклик кумоша,
И тозлуке меневи скерлета,
Црн му перчин бео врат покрио,
Бела лица, црни наусница, 20
И зелено на калпаку перје.
Меко стере Мара Темишварка:
Један таван васлеђена цвећа,
Други таван румене ружице,
Сву ноћ момче не имаде санка, 25
Од задаја васлеђена цвећа,
Од мириса румене ружице,
Од лепоте Маре Темишварке.
|
|
Референце
Извор
Српске народне пјесме, скупио их и на свјет издао Вук Стефановић Караџић, књига пета, у којој су различне женске пјесме, државно издање, Биоград, Штампарија Краљевине Србије, 1896, стр. 419-420.
